Vojna evidencija nije priprema za kasarnu

Ministarstvo odbrane je nedavno, kao što to radi početkom svake godine, objavilo javni poziv za upis u vojnu evidenciju. Ovog puta on važi za mladiće rođene 2004. godine, ali i za one starijih godišta koji do sada nisu evidentirani kao vojni obveznici u skladu sa Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Iako je naglašeno da ova procedura nije uvertira za služenje vojnog roka, u delu javnosti pojavila su se i takva mišljenja.

Od ukidanja obaveznog vojnog roka za muškarce prošlo je više od deset godina, a i danas mnogi to shvataju kao da nikada neće imati bilo kakav kontakt sa sistemom odbrane. Preciznije rečeno, obavezni vojni rok je zapravo suspendovan, a ne trajno ukinut. Međutim, iako ne moraju da služe vojni rok, građani Srbije i dalje imaju obaveze u skladu s planovima za odbranu zemlje, a jedna od njih je uvođenje u vojnu evidenciju. Vojni rok će i dalje služiti samo oni koji to žele, upravo je u toku medijska kampanja namenjenima zainteresovanima za šestomesečni odlazak u kasarnu.

Da bi čitaoce „Politike” detaljnije informisali o uvođenju u vojnu evidenciju, obratili smo se Ministarstvu odbrane za dodatna pojašnjenja. Opšti poziv, upućen preko medija i kroz sistem informisanja ovog ministarstva, traje do 28. februara, posle čega će biti upućivani pojedinačni pozivi onima koji se nisu odazvali.

„Uvođenje u vojnu evidenciju vrši centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, nadležan prema mestu prebivališta u koji se regruti mogu javiti i bez poziva, svakog radnog dana od devet do 15 časova. Regruti koji borave u inostranstvu dužni su da se jave nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije radi uvođenja u vojnu evidenciju, koje o tome obaveštava nadležni centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema adresi prebivališta regruta u Srbiji, pre odlaska u inostranstvo”, preciziraju u Ministarstvu odbrane.

Ova procedura obavlja se pojedinačno – popunjavanjem upitnika za uvođenje regruta u vojnu evidenciju i unosom podataka u matičnu knjigu vojnih obveznika i informacioni sistem. Regrut treba da ponese na uvid važeću ličnu kartu ili drugu javni ispravu iz koje se može utvrditi identitet. Uvođenje u vojnu evidenciju završava se predajom upitnika za uvođenje u vojnu evidenciju i upoznavanjem regruta s pravima i obavezama.

U pomenutom upitniku se traže podaci o stručnoj spremi, iako su mladići na koje se odnosi ova obaveza uglavnom đaci srednjih škola, kao i o posebnim veštinama. Šta treba upisati u ova polja?

– Opšti podaci koji se u upitniku za uvođenje regruta u vojnu evidenciju tiču školske spreme i zanimanja, a odnose se na učenike srednje škole, podrazumevaju da regrut upiše da je učenik i naziv škole. Podaci koji se odnose na posebna znanja i veštine (npr. padobranci, ronioci, radio-amateri, vozači) koriste se i od značaja su za regrutovanje i popunu jedinica Vojske Srbije – navodi se u odgovorima Ministarstva odbrane za „Politiku”.

Pošto je reč o maloletnicima, treba li da u vojne odseke dođu u pratnji roditelja?

„Pravni osnov za obradu podataka maloletnih lica nalazi se u članu 15 Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, kojim je uređeno da se u vojnu evidenciju uvodi regrut početkom kalendarske godine u kojoj navršava 18 godina (znači: regrut može biti rođen u decembru, a podleže uvođenju u vojnu evidenciju početkom te kalendarske godine, kada još nema navršenih 18 godina). Nema potrebe da roditelj dolazi u pratnji regruta, osim ukoliko sam ne insistira da prisustvuje”, kažu u Ministarstvu odbrane.

Bez vojničke knjižice i regrutacije

Prilikom upisa u vojnu evidenciju vojni obveznici, ako žele, mogu dobiti uverenje da su upisani, ali neće dobiti vojničku knjižicu, niti će, iako se koristi termin regrut, proći kroz proces regrutacije koji podrazumeva zdravstvene preglede. Tek posle 30. godine života ovi vojni obveznici će biti prevedeni u rezervni sastav i tada će proći kroz odgovarajuću obuku.