Političari u energetskom biznisu

Specijalno za „Politiku”

Varšava – Poljski naftni koncern „Orlen” (PKN „Orlen”) nalazi se na vodećem mestu na listi najvećih kompanija centralne i istočne Evrope. Proizvodnja naftnih derivata u „Orlenu”, pored poljoprivrede, farmakoindustrije i hemijske industrije, predstavlja osnovu ekonomije Poljske, pa je poslovanje ove državne kompanije često zanimljiva tema u domaćim, ali i evropskim političkim i privrednim krugovima.

Dolaskom tehnokrate Danijela Obajteka iz redova vladajuće partije Pravo i pravda (PiS) na mesto predsednika „Orlena” (2018) započela je realizacija stranačke strategije o objedinjavanju svih energetskih efektiva pod kontrolu države. Program o uvećanju elektroenergetskih kapaciteta i „nultoj emisiji” štetnih gasova u Poljskoj trebalo je da se realizuje transformacijom PKN „Orlen” u multienergetski gigant. Zbog toga je Obajtek najpre pokrenuo kupovinu kompanije „Energa”, čime je „Orlen” postao vlasnik gotovo petine tržišta električne energije u Poljskoj (2019–2020), da bi, nakon toga, koncern postao vlasnik „Lotos grupe”, najvećeg konkurenta na domaćem petrohemijskom tržištu. Lider PiS Jaroslav Kačinjski pokušao je u vreme svog premijerskog mandata (2006–2007) da sjedini ove dve kompanije, ali je posao realizovan tek nakon vrlo kontroverznog političko-privrednog procesa i ostavke dugogodišnjeg direktora „Lotos grupe” Pavela Olehnoviča. Tako je „Orlen” na čelu sa Obajtekom, političarom pod zaštitom Kačinjskog, postao vlasnik „Lotosove” moderne rafinerije u Gdanjsku, ali i velikog broja benzinskih pumpi i skladišta za benzin i avio-gorivo.

Međutim, planovi Obajteka udarili su u čvrst stav Evropske komisije, koja je zbog monopolizacije tržišta goriva u Poljskoj svoju saglasnost uslovila primenom korektivnih mera. Zbog toga je predsednik „Orlena” morao da pristane na transformaciju rafinerije u Gdanjsku, prodajući 30 odsto vlasništva stranom akcionaru, kao i polovinu udela u proizvodnji derivata. Obajtek se obavezao i na prodaju 80 odsto nekadašnjih benzinskih stanica „Lotos grupe” uz garanciju kupcu da će ih snabdevati gorivom. Posle višemesečnih potraga za strateškim partnerstvom potpisan je ugovor (255 miliona dolara) sa „Saudi Aramkom”, najvećim svetskim proizvođačem nafte, koji je tako preuzeo ulogu manjinskog partnera u rafineriji u Gdanjsku, ali se i obavezao na uvećanje njenih proizvodnih kapaciteta. „Saudi Aramko” je, takođe, pristao da kupi nekadašnju „Lotosovu” kompaniju za snabdevanje petrohemijskim proizvodima i logistiku u Poljskoj (200 miliona dolara), kao i udeo u zajedničkom preduzeću za snabdevanje avionskim gorivom.

Ulazak „Saudi Aramka” na poljsko tržište uticaće na pad kupovine nafte iz Rusije, posebno zbog sukoba „Orlena” sa „Rosnjeftom” zbog cene, početkom 2021. godine. S druge strane, „Orlen” je prodajom akcija „Lotos grupe” ušao u zonu specifičnih saudijsko-ruskih naftnih odnosa. Pored tržišne konkurentnosti, između saudijskih i ruskih kompanija postoji i saradnja kroz grupu OPEK plus, a što bi moglo značajnije da utiče na cenu sirove nafte za poljske rafinerije.

Zahtev Evropske komisije „Orlenu” o prodaji nekadašnjih benzinskih stanica „Lotos grupe” završeno je jačanjem poljsko-mađarske privredne saradnje, s obzirom na to da je MOL postao strateški partner u ovom poslu (620 miliona evra). Zauzvrat, MOL se obavezao na prodaju oko 200 benzinskih pumpi „Orlenu” u Poljskoj i Slovačkoj (260 miliona evra), pa se u javnosti obe zemlje stekao utisak o „razmeni imovine”. MOL je tako postao treća kompanija po snazi na tržištu goriva u Poljskoj, što je s negodovanjem dočekano u delu domaće političke javnosti. Donald Tusk, lider opozicione Građanske platforme (PO), ukazujući na strateške poslove MOL-a u Rusiji, optužio je Kačinjskog da je inicirao čitavu poslovnu operaciju u korist ruskih interesa. S druge strane, i ultrakonzervativna Solidarna Poljska, koalicioni partner PiS, kritikuje Obajteka za „otvaranje prostora ruskim zaverama u poljskoj ekonomiji”.

U „Orlenu”, nakon pozitivne odluke domaće Komisije za zaštitu konkurencije o ugovorima sa „Saudi Aramkom” i MOL-om, za nekoliko meseci očekuju i saglasnost Evropske komisije. I dok Obajtek u predizbornoj godini najavljuje nove poslovne poduhvate – kupovinu PGNIG, najveće poljske gasne kompanije, opozicija optužuje predsednika „Orlena” da štetnim poslovnim potezima radi samo u korist PiS. Za deo političkih analitičara nema nikakvih dilema. U senci političkih javnih sukoba povodom „Orlena” rastu poslovne, ali i premijerske ambicije Danijela Obajteka.