Srpska berza prati svetske trendove

Veća variranja na srpskom tržištu kapitala, bez obzira na prisutnu veću riskantnost ulaganja, pružaju znatno veću mogućnost zarada od onih na razvijenim tržištima. To može biti veliki izazov investitorima koji nemaju averziju prema riziku jer bi, pojačavši prisustvo na srpskom tržištu kapitala, mogli biti obilato nagrađeni natprosečnim prinosima, smatra direktor KBK brokera dr Tomislav Brzaković, jedan od naših najpoznatijih berzanskih eksperata i autor knjige „Tržište kapitala – teorija i praksa”.

U traganju za istinom da li su dešavanja na srpskom tržištu kapitala nezavisna od kretanja na stranim tržištima, odgovor je najlakše pronaći ako se uporede akcijski indeksi na tim berzama, koji ukazuju na trend cenovnih kretanja, trenutno, ali i istorijski posmatrano.

Srpsko tržište akcija je od jula 2006. godine do maja 2007. poraslo 214 procenata (Belex 15 je sa 1.043 skočio na 3.283 poena).

– Nakon toga usledila je jača jedno i po mesečna korekcija naniže, kada je indeks izgubio više od 16 odsto vrednosti. Tržište se nekako i držalo do oktobra 2007, kada sledi silazna putanja koja traje do sredine aprila ove godine. Tada je vrednost indeksa iznosila nešto iznad 1.500 poena, manje od polovine vrednosti iz maja 2007. godine. Istovremeno dolazi i do naglog pada obima trgovanja – podseća naš sagovornik.

Optimizam investitora je kulminirao prvog dana posle parlamentarnih izbora, kada je indeks u danu porastao više od 12 procenata, ali je, nažalost, splasnuo rastom neizvesnosti oko formiranja nove vlade.

Međutim, može se zapaziti da s rastom izvesnosti da će takozvani proevropski demokratski blok formirati vladu, Berza beleži desetodnevni kontinuirani pad.

Ipak, na opšte iznenađenje, dan nakon formiranja vlade indeks je zabeležio najviši dnevni pad u poslednja dva meseca. Da li to u Srbiji i dalje ne vlada elementarna logika, ili je posredi nešto drugo?

Za razliku od Srbije gde je većina, čini se, spremna da političke razloge proglasi presudnim za kretanje cena akcija, u svetu su to, pre svega, ekonomski razlozi. Tako je najnovija finansijska kriza, inicirana krizom na američkom tržištu hipotekarnih kredita, snažno pogodila i evropski finansijski sektor.

– Poređenjem indeksa DJIA, koji obuhvata cene 30 ponajboljih kompanija kojima se trguje na Njujorškoj berzi i indeksa Belex 15, koji obuhvata 15 najlikvidnijih srpskih kompanija, može se konstatovati da ukupna tržišna kapitalizacija (broj emitovanih akcija pomnožena s cenom) kompanija iz sastava američkog indeksa iznosi 2.250 milijardi evra, dok kapitalizacija 15 srpskih firmi iznosi nešto manje od 239 milijardi dinara, ili oko tri milijarde evra, odnosno 750 puta je manja – navodi Brzaković.

Apstrahujući razlike (način izračunavanja, obuhvat broja hartija) između indeksa, vidi se da je od oktobra 2005. godine od kad se izračunava Belex 15, korelacija između ova dva indeksa vrlo mala i iznosi samo 3,94 odsto.

Drugim rečima, samo u 3,94 procenta slučajeva cene su se kretale u istom smeru.

Primera radi, korelacija u istom periodu između DJIA indeksa i mnogo sveobuhvatnijeg indeksa S&P 500, koji obuhvata 500 reprezentativnih hartija iz čitavog sveta kojima se trguje na različitim tržištima, iznosi visokih 97,44 procenta.

Navedeno može služiti kao dokaz visoke efikasnosti američkog tržišta, jer odstupanje u promeni cena između 30 i 500 segmentiranih akcija iznosi samo 2,54 odsto. S druge strane, variranje u ceni akcija, mereno standardnom devijacijom, u slučaju Belex 15 je iznosilo 1,46 odsto i znatno je veće od standardne devijacije indeksa DJIA (0,88 procenata) i S&P 500 (0,94 odsto).

Uprkos navedenom, ako se pogledaju grafikoni kretanja vrednosti sva tri indeksa, mogu se zapaziti izvesne podudarnosti u trendovima, ukazuje dr Brzaković.

Rastući trend tržišta u julu 2006. godine beleže istovremeno sva tri indeksa, s tim da je do početka maja 2007. rast Belex 15 iznosio iznad 200 odsto, dok je rast DJIA iznosio 24 procenta, a S&P 500 oko 22 odsto.

Blago kolebanje srpskog indeksa Belex 15 iz februara (obeležena kružićima na grafikonu) počelo je desetak dana pre snažnije izražene korekcije američkih indeksa, nakon čega su ti indeksi nastavili rast do sredine jula, da bi potom krenuli u suprotnom smeru.

Pad srpskog indeksa je počeo sredinom aprila i početkom maja i izazvan je, pre svega, političkim razlozima, da bi izraženiji sunovrat počeo polovinom maja. U periodu od 15. maja do 12. oktobra Belex 15 je pao za 12 odsto, dok su indeksi DJIA i S&P 500 porasli sedam procenata, odnosno 2,5 odsto.

Silazni trend sva tri indeksa započinje istovremeno – sredinom oktobra 2007. i traje do polovine marta ove godine, s tim da je Belex 15 izgubio 38 procenata svoje vrednosti, dok su američki indeksi dvostruko manje pali. Od sredine maja do prve nedelje jula 2008. godine sva tri indeksa beleže konstantan pad od oko 13 procenata.

Iz navedenog se može zaključiti da i pored niskog stepena korelacije u kretanju cena reprezentativnog srpskog i američkih indeksa, ipak, ima delimičnog podudaranja u trendu, s tim što su fluktuacije na srpskom tržištu znatno veće.

Da se, kojim slučajem, beleži negativna korelacija, to bi predstavljalo potencijalnu prednost srpskog tržišta u trenucima pada cena u svetu, ali bi suprotno u periodima rasta predstavljalo inferiornost, smatra dr Tomislav Brzaković.

Vesna Arsenić

--------------------------------------------------------

Bogatstvo uvećano 200 puta

Vrednost indeksa Dow Jones Industrial Average (DJIA) od jula 1932. godine, kada su cene zabeležile minimum i iznosile samo oko 20 odsto vrednosti s početka krize iz 1929. do jula 2007. godine, kada je ostvaren rekord, porasla je maltene 200 puta.

To znači da bi potomci investitora koji je uložio u akcije 1932. godine nasledili nominalno 200 puta uvećano bogatstvo.

S druge strane, jedan od najpoznatijih svetskih indeksa S&P 500, u koji su uključene akcije 500 najboljih svetskih kompanija, u periodu od kada se izračunava, od pedesetih godina prošlog veka, povećan je više od 90 puta.