RV i PVO traži pilote

Vest da je Ministarstvo odbrane raspisalo konkurs za oficire avijacije i podoficire PVO izazvala je veliko interesovanje naše šire javnosti, s opravdanim razlogom.

Visoko cenim, pozdravljam i podržavam svaku novu ideju, pokušaj, trud i rezultat svih aktera, počev od službenika u kancelarijama, preko mehaničara na stajanci, pilota u kabini aviona, pa do ministra odbrane, s ciljem da naš RV i PVO opstane i postane stabilan i snažan garant nadzora, kontrole i čuvanja velikog bogatstva zvanog vazdušni prostor iznad Republike Srbije.

Dugogodišnji saveti, sugestije i upozorenja vazduhoplovnih udruženja i dobronamernih ljudi da će doći dan kada ćemo imati dovoljan broj vazduhoplova, ali nećemo imati potreban broj osposobljenih pilota koji će bezbedno, pravilno i sigurno koristiti skupocene aparate u svim meteorološkim uslovima, danju i noću, očito nisu urodili plodom. U prilog ovome nepobitno govori činjenica da je ideja za popunu brojnog stanja letačkog kadra mladim ljudima nakon završenih akademskih studija u civilstvu potekla od ljudi iz struke, od komandanata i rukovodilaca letačkom obukom u jedinicama RV i PVO. Ti ljudi na svojim plećima nose najveći teret dnevne dinamike i najbolje znaju i osećaju šta znači evidentni deficit osposobljenih pilota.

Na bazi iskustava stranih armija i našeg bogatog istorijskog nasleđa na planu pripreme, selekcije, školovanja, obučavanja i metodskog vođenja letačkog kadra, odavno smo definisali i formulisali dva programa: PROMOS – centar za promotivno, motivaciono i selektivno letenje i SSP – status, standard i perspektiva vojnih pilota.

U najkraćim crtama, realizacija programa PROMOS sigurno obezbeđuje potreban broj motivisanih, kvalitetnih i sposobnih vojnih pilota za duži niz godina. Srž programa zahteva stručan, sistematski i uporan rad s mladim ljudima od 14 do 18 godina života u aero-klubovima, gde se dobijaju neophodna teorijska vazduhoplovna znanja i stiču kvalitetna i praktična letačka iskustva na jedrilicama i motornim avionima.

Program SSP – status, standard i perspektiva vojnih pilota – jeste suština i najvažniji faktor u nečemu što se zove realna, praktična, savremena, zrela i pozitivna motivacija mladih ljudi za ovakav složen, odgovoran i veoma rizičan životni poziv. Gotovo neverovatno i porazno zvuči činjenica da i danas imamo iskusne i kvalitetne pilote aviona tipa „Mig-29” u činu kapetana, koji se bore za osnovnu egzistenciju i s porodicama žive kao podstanari.

Onog dana kada stručne službe, logistika i ljudi koji odluke donose, uz veliki trud i mnogo znanja, jasno definišu i praktično regulišu status, standard i perspektivu vojnih pilota, mladi, zdravi, sposobni i hrabri ljudi ove zemlje vrlo rado će konkurisati i učiniti sve što je potrebno kako bi postali pravi znalci i vrhunski profesionalci jednog retkog i specifičnog poziva. U suprotnom, ova dobra ideja i realna vizija Ministarstva odbrane ostaće samo još jedan neuspeli pokušaj da se obezbedi potreban broj vojnih pilota za narednih nekoliko decenija.

Bez obzira na izgubljeno dragoceno vreme, još ima realnih šansi i prostora da se dođe do situacije kada će piloti „tražiti” RV i PVO, a ne obratno, kao što u naslovu stoji.

Boriša Mandić,

pilot instruktor, Beograd