Najveća ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, urbanizam, gradnju

Beograđani bi u narednih osam godina trebalo malo da se strpe, da manje gunđaju na loš javni prevoz, na loše rekonstruisane ulice, neblagovremene komunalne službe... Jer sve to 2030. neće im biti u fokusu zato što će baš tada prosečna plata žitelja glavnog grada biti čak 200.000 dinara. U ovo uverava Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, koji je juče sa Anom Brnabić, predsednicom Vlade Srbije, u Narodnom muzeju predstavio projekat „Beograd 2030”.

Vesić je naglasio da je na ovom projektu, koji je doneo i projekcije prosečne plate 2030, rađeno gotovo 14 meseci, i on predstavlja krunu rada beogradske administracije. Cilj je bio, kako je rekao, da Beograd ima program svog razvoja, koji neće zavisiti od toga koja stranka je na vlasti. 
– Ovo je program podeljen u devet poglavlja koja obuhvataju najvažnije društvene, tehnološke, ekonomske i ekološke projekte. Te celine sadrže niz konkretnih projekata. Stara šećerana, na primer, biće pretvorena u prostor za mlade umetnike, kao i stara ložionica, ali i mnogi drugi prostori će biti pretvoreni u habove za mlade rok bendove, inovativnu i kreativnu industriju, slikare, vajare. Isto tako, poglavlje „Urbana infrastruktura” obuhvata najveća ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, urbanizam, gradnju i javna preduzeća – precizirao je Vesić i dodao da će 2030. Beograd imati izgrađene prve dve linije beogradskog metroa, linijski park, koji će biti simbol toga koliko se Beograd menja.

– Zatim, pet fabrika za preradu otpadnih voda, takođe i sedam novih mostova... Beograd će dobiti i dva nova tunela. Nijedno vozilo u sistemu prevoza više neće koristiti fosilna goriva. Raspisujemo tender za kupovinu 80 trolejbusa, kupujemo 50 tramvaja. Beograd će dobiti i novu železničku stanicu i biće uređena stanica „Novi Beograd”, kao i sto novih manjih uređenih zelenih površina, 150 kilometara uređenih biciklističkih staza, 40 novih vrtića – podsetio je drugi čovek glavnog grada na projekte koje aktuelna vlast najavljuje godinama, ali koji još nisu ostvareni.

Ana Brnabić je ocenila da je vizija daljeg razvoja glavnog grada izuzetno važna za rast i razvoj cele Srbije.

– Projekat „Beograd na vodi” pomogao nam je da dovedemo investitore, pokrenemo privredi rast, privredu i krenemo u ambiciozne planove izgradnje infrastrukture – stav je premijerke koja smatra da je to za sve nas neizmerno važno kao i vizija Beograda do 2030. godine

– Rast Beograda ključan je za dalji rast Srbije, kao i za brzinu tog rasta. U 2020. godini čak 42,1 odsto ukupnog BDP-a Srbije stvoreno je u Beogradu. Ako Beograd stane, Srbija je stala. Zato su veoma važni zelena agenda i unapređivanje kvaliteta života Beograđana i svih građana Srbije, nastavak digitalizacije i modernizacije usluge građanima zdravstvenog i obrazovnog sistema, kao i digitalizacija u oblasti zelene agende, odnosno uvođenje koncepta pravog pametnog grada i, treće, politika održivog razvoja – naglasila je premijerka.

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije Milan Antonijević rekao je da bi trebalo obratiti pažnju na ljudsku dimenziju i socijalnu sigurnost kao imperativ odgovorne uprave.
– Ovaj prikaz razvoja grada je potpuno vanstranački i iza njega može da stane svako ko se zalaže za poštovanje ljudskih prava. Beograd je svoju pažnju okrenuo i ka brizi o starima, tu je i oblast Beograda bez barijera, moguće je izaći u susret svakome ko je osoba sa invaliditetom i svakome ko ima potrebu da učestvuje u aktivnostima grada. Tu su i briga o porodici, deci bez roditeljskog staranja, unapređenje položaja Roma i mnoge druge oblasti – istakao je Antonijević.