Može li Duda zakopati ratne sekire s Briselom

Specijalno za „Politiku”

Varšava – U Poljskoj se produbljuje kriza unutar vladajuće koalicije Ujedinjene desnice. Problemi sa sprovođenjem antiinflacionih mera i nove poreske politike izazvali su ostavku ministra finansija Tadeuša Košćinskog, dok je pozicija najjače vladajuće partije Pravo i pravda (PiS) dodatno uzdrmana pokretanjem inicijative u Evropskom parlamentu za rasvetljavanje afere „Pegaz” na temu (zlo)upotreba bezbednosnog softvera u zemljama EU. Pored toga, Poljska je pristala na plaćanje finansijske kazne Češkoj od 45 miliona evra zbog bilateralnog spora u pograničnom energetskom kompleksu Turov. Kabinet premijera Mateuša Moravjeckog se sporazumom sa zvaničnim Pragom obavezao i na zajednički petogodišnji nadzor nad kontrolom buke, prašine i podzemnih voda iz Turova u cilju ekološke zaštite teritorije Češke. Vlada na čelu s PiS-om našla se pod udarom javnih kritika zbog „prevelikog kašnjenja” u rešavanju ovog pitanja koje je mesecima izazivalo političke tenzije u odnosima dve zemlje. Zvanična Varšava je bila primorana na promenu stava nakon što je Evropski sud pravde utvrdio opravdanost zahteva Češke u vezi sa zagađenjem dela njene teritorije.

Istovremeno, vlast u Poljskoj, suočena sa sve većim ekonomskim problemima, nastoji da u oblasti pravosuđa dodatno smanji napetosti u odnosima s EU. Predsednik Poljske Andžej Duda uputio je parlamentu predlog zakona o Vrhovnom sudu kojim bi se ukinulo Disciplinsko sudsko veće kao instrument državnog intervencionizma u radu ovog suda. Duda je prilikom javnog predstavljanja predloga zakona jasno ukazao da bi na ovaj način Vlada Poljske okončala spor s Evropskom komisijom i deblokirala više milijardi evra iz fondova EU potrebnih za sprovođenje vladinog plana o privrednoj obnovi. Zakonski predlog Dude, za koji se veruje da je usaglašen s liderom PiS-a Jaroslavom Kačinjskim, podrazumeva osnivanje novog nadzornog veća – Komore profesionalne odgovornosti. Ovo telo bilo bi izabrano od već postojećih sudija Vrhovnog suda, a predsednik Poljske bi svojim aktom imao pravo da imenuje skoro trećinu članova komore. Takođe, predlog zakona predviđa i da dosadašnji članovi Disciplinskog veća mogu da se zaposle u drugim većima Vrhovnog suda ili da se penzionišu.

Pravni ekspert Pjotr Pavlovski kaže za „Politiku” da je Dudin predlog zakona pokušaj kompromisnog rešenja preko kojeg bi PiS napravio ustupak zahtevima Evropske komisije, ali i zadržao uticaj nad radom Vrhovnog suda.

„Predsednik bi na osnovu novog zakona o Vrhovnom sudu imao pravo da za sudije komore postavlja i dosadašnje članove Disciplinskog veća. Ovakav zakon omogućava i nesmetanu infiltraciju sudija iz Disciplinskog veća u druga tela Vrhovnog suda, što bi očuvalo partijski monopol PiS-a u pravosuđu i dodatno uticalo na legitimnost sudskih presuda. Izbor ’nepolitičkih’ sudija bio bi ’smokvin list’ za novo provladino sudsko telo. Takođe, komora bi dobila mogućnost da utiče na izbor sudija po predmetima, što je u suprotnosti s pravnim propisima EU”, objašnjava Pavlovski.

Predsednik Poljske je ovim potezom uzdrmao poziciju Zbignjeva Zjobra, ministra pravde i predsednika evroskeptične Solidarne Poljske. Ova partija ocenila je da predlog Dude „samo izaziva pravni haos” i podsetila da je upravo predsednik države ranije bio inicijator formiranja Disciplinskog veća, „kojeg se sada odriče”. Zjobro je, inače, pre nekoliko meseci predao predsedničkoj kancelariji predloge za pravosudne reforme, ali je ostao bez odgovora.

Usvajanje novog zakona o Vrhovnom sudu moglo bi dramatično da zaoštri odnose PiS i Solidarne Poljske, ali i da otvori krizu u parlamentarnoj većini. S druge strane, sve je očiglednije da je za izglasavanje Dudinog predloga potrebna podrška barem dela opozicije u Sejmu. Prošlog decembra su opozicione grupe Građanska platforma (PO), Poljska 2050 i Levica sa strukovnim organizacijama potpisale sporazum o reformi pravosuđa, koji, između ostalog, podrazumeva odlazak svih dosadašnjih članova Disciplinskog veća iz sudstva. Predsednik Poljske, suočen s ovakvim stavom, o svim detaljima zakonske inicijative neposredno je obavestio predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, koja bi mogla da posreduje između vlasti i opozicije u pronalaženju kompromisnog rešenja. Duda je, nakon posete Briselu, sa šefovima opozicionih grupa u Sejmu otpočeo konsultacije oko usvajanja zakona, ali su pozicije još udaljene.

Eventualni dogovor oko rekonstrukcije Vrhovnog suda svakako bi bio izraz političke „ravnoteže straha” dve strane. U strukturama PiS jačaju glasovi o promeni konfrontirajućeg kursa prema EU, dok se PO i Levica pribojavaju da bi zbog njihovog nepopustljivog stava poljskoj privredi i dalje bio onemogućen novac iz fondova EU. Zbog toga će i vlast i opozicija s pažnjom sačekati odgovor Brisela na Dudinu inicijativu.