Vaterpolo u krvi

U zemlji u kojoj se navijači pitaju za mnoge stvari ne čudi to na koji način je Mirko Vičević (53) – Crnogorac hrvatskog porekla – oteran s klupe Vaterpolo kluba Crvena zvezda. Neko će reći da možda nije ni trebalo da dođe do toga da ekipu „crveno-belih” vodi neko ko ima staž u stranci Mila Đukanovića i ko je na čelu Hrvatskog građanskog društva Crne Gore – Kotor, međutim, zdrav razum kaže da su takve scene nedopustive, koje god neko bio vere i političkog opredeljenja…

Ko je zapravo Mirko Vičević?

Zaljubljenici u sport nemaju nikakvu dilemu! U pitanju je najuspešniji crnogorski vaterpolista svih vremena, jedan od velikana jugoslovenskog vaterpola, od prošlog leta član Kuće slavnih u vodenim sportovima na Floridi.

Rođen je u Kotoru, 30. juna 1968, u poznatoj sportskoj porodici, u kojoj su vaterpolisti bili i njegov otac Pavle, stric Slobodan i brat Željko. Ponikao je u kotorskom Primorcu, u kojem je igrao od 1982. do 1989, a zatim je nastavio u Jadranu iz Splita, Savoni (Italija), Barseloni (Španija), Breši i Pro Reku (oba iz Italije). Sa Brešom je osvajao Kup evropskih kupova 2002, 2003. i 2006. Proglašen je za najboljeg sportistu Crne Gore (1988).

S reprezentacijom Jugoslavije osvajao je zlatna odličja na svim najvećim međunarodnim takmičenjima: Olimpijske igre, svetsko i evropsko prvenstvo i Svetski kup. Najveći uspeh mu je, kao i čitavoj toj generaciji, olimpijsko zlato iz Seula 1988, y generaciji s Milanovićem, Šoštarom, Bukićem, Šimencom, Đuhom, Andrićem…

Vrhunac te generacije stigao je s raspadom SFR Jugoslavije. Posle osvojene titule svetskog prvaka u Pertu, januara 1991, krajem avgusta iste godine reprezentacija je trebalo da se bori za svoje prvo evropsko zlato u Atini. Međutim, selektor Nikola Stamenić nije mogao da računa na sve igrače jer se tim rastavio zbog dobro poznatih političkih okolnosti. Hrvatski igrači su posle turnira u Duizburgu, umesto u Atinu, otputovali u Zagreb. Kao Hrvat iz Crne Gore, i Vičević se dvoumio, ali je sve dileme rešio njegov otac Pavle, koji mu je objasnio da je vrlo važno da igra za Jugoslaviju. Tog leta se Stamenićevoj selekciji priključio i Mirkov brat Željko, tako da su plavi osvojili svoju prvu evropsku titulu sa dva Vičevića.

Kad je prestao da igra vaterpolo, Mirko je stekao trenersku licencu i nastavio tim putem. Sa Savonom je bio juniorski prvak Italije 1999, a od 2008. preuzeo je tek osnovanu Vaterpolo akademiju „Kataro”. S reprezentacijom Crne Gore osvojio je Juniorsko prvenstvo Evrope 2013.

Od jula 2011. preuzeo je ulogu predsednika Hrvatskog građanskog društva Crne Gore – Kotor, a zatim prišao DPS-u, partiji Mila Đukanovića. Vičevići, ipak, nisu uvek delili stavove hrvatske zajednice u Crnoj Gori. Mirkov otac Pavle je tako izdejstvovao da bazen u Kotoru ponese ime nekadašnjeg vaterpolo asa Zorana Gopčevića, iako su se tome žestoko usprotivili i Hrvatska građanska inicijativa i Hrvatsko nacionalno veće Crne Gore, čiji je Mirko nekada bio član. Ove dve organizacije su smatrale da je nedopustivo da bazen ponese ime nekoga ko je kao rezervista JNA bio na mestu komandira straže u logoru u Morinju, gde su se nalazili hrvatski ratni zarobljenici sa dubrovačkog ratišta.