Omikron je opasan koliko i prethodni sojevi virusa

Maske više ne izbegavaju samo mladi, već ih, čak ni kao modni detalj, ne nose ni stariji od 30. Na medije koji su se ove sedmice prvi usudili da obelodane vest da je u Srbiju stigao i novi soj omikrona, u komentarima građani su osuli paljbu gotovo istog intenziteta kakvu su nedavno zbog Novaka Đokovića usmerili na Australiju. Zaboga, dokad će ih više obmanjivati da treba da se „špricaju novim dozama vakcine”? Smatraju da su dve sasvim dovoljne jer korona prolazi, tako je blaga da gotovo ne znaju nekog ko je sada nije preležao na nogama. I onaj ko se vakcinisao odustaje od treće doze i okleva.

A antivakseri likuju. Dok od početka meseca, prema zvaničnim brojkama, korona u Srbiji dnevno odnosi oko 60 života. Što nikako ne oslikava „blagu” zarazu, već je, prema statistici koju vodi i kojom raspolaže dr Vladan Čokić, naučni savetnik s Instituta za medicinska istraživanja, smrtnost jednaka vrhuncu zvanično dnevno preminulih od kineskog soja u decembru 2020. i delta soja u novembru 2021. Znači, korona je i te kako tu. Omikron odnosi jednako života kao i prethodni sojevi. Samo što virus to čini najlukavije do sada jer zavarava blagom kliničkom slikom kod većine obolelih, ali je toliko zarazniji, toliko raširen među Srbima da ih jednako kao ranije ubija. Isti trag je, pre nego kod nas, ostavio u severnijim delovima kontinenta, kada je pomenuti naučnik, uz brojne kolege doktore, upozoravao i apelovao da se građani vakcinišu. I napominjao da ako to ne učine, onda oni postaju glavni domaćini za širenje virusa i krivci što korona ponovo obara rekorde u odnošenju života. Sve to pokazuje i statistika.

– Kod nas je protiv virusa korona s dve doze vakcinisana nepuna polovina ukupnog stanovništva, odnosno 47 odsto, dok je poražavajuće da je treću, buster, dozu primila samo četvrtina, odnosno 26,5 odsto građana. Veliki broj obolelih od omikrona naplaćuje svoj danak popunjavanjem kovid bolnica i povećanim brojem umrlih i pored generalno blažih simptoma. Naučili smo da se prepustimo koroni, ne da živimo s koronom, što jako utiče na opterećenje zdravstvenog sistema, odnosno na ukidanje godišnjeg odmora i skraćenje bolovanja zdravstvenog osoblja. Cenu neodgovornosti plaćaju i rizične kategorije stanovništva, stariji i hronični bolesnici, ne samo zdravljem već i životom – naglašava dr Čokić.

On upozorava da, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nakon blizu dve godine epidemije u Srbiji imamo bilans od 46.914 više umrlih zajedno u 2020. i 2021. u odnosu na prosek preminulih koji je beležen na godišnjem nivou od 2011. do 2019. godine. A zvaničan podatak kaže da je od stizanja pandemije kod nas do kraja 2021. ukupno preminulo 12.688 zaraženih kovidom 19.

– Postavlja se pitanje od čega je onda u toku pandemije preminulo preostalih 34.226 osoba. Odnosno kako je kod nas samo 27 odsto od ukupno umrlih u 2020. i 2021. preminulo od kovida 19, a za isti period je, na primer, u Hrvatskoj 75 odsto građana usmrtio virus korona – pita Vladan Čokić.

A umiru i oni koji brinu o obolelima. I to u Srbiji primetno više nego u okruženju, bar u nekim periodima. To pokazuju podaci Sindikata lekara, farmaceuta i stomatologa (SLFS), prema kojima su od marta 2020. do 7. februara 2021. od posledica virusa korona u Srbiji preminula 104 doktora medicine, stomatologije i farmacije. Za to vreme u Albaniji su preminula 33, u Hrvatskoj dva lekara.

Dr Gorica Đokić, predsednica Glavnog odbora SLFS, za „Politiku” je istakla da se do sredine ove sedmice skor preminulih doktora kod nas popeo na 144. Neki su imali tek nešto više od 30 godina, što se vidi na spisku istaknutom na sajtu sindikata. A koliko nam je medicinskih sestara korona odnela, to niko precizno ne zna dok se zvanično, prema najavama iz Ministarstva zdravlja, „po okončanju epidemije ne uradi kompletna analiza”. Verovatno će tada biti odgovoreno i na pomenuto pitanje od čega je u poslednje dve godine kod nas umrlo čak 34.226 osoba više nego do sada.

Treća doza „Fajzera” daje i do 70 odsto zaštite od omikrona

Dr Čokić naglašava da omikron soj ima 50 novih mutacija u odnosu na prvu, kinesku, varijantu korone i one mu omogućavaju da probija imunitet kako onih koji su preležali bilo koji raniji soj kovida 19, tako i imunizovanih, jer su vakcine pravljene za početni soj. Kod virusa gripa se svake godine prave nove vakcine, pa je sasvim očekivano da stignu nove i za koronu. I da ih građani Srbije primaju. „Fajzer” ih je najavio za mart, a „Moderna” za jesen.

– Neko će reći – pa dok oni naprave nove vakcine virus korona će dalje mutirati i praviti nove sojeve. To je tačno, ali će nove vakcine pokrivati najskorije sojeve virusa korona i razlika u novim mutacijama biće manja, što će ojačati imunitet vakcinisanih, koji je bitan i zbog postkovid komplikacija. Omikron soj ima više podvrsta, imali su ih i prethodni sojevi, a u Srbiju je stigla i najnovija podvrsta BA.2, koja ima čak 28 novih mutacija, pa je postojao predlog da se zbog toga proglasi za novi soj. Danska studija sa 8.500 ispitanika pokazala je da se nova omikron podvrsta BA.2 jedan i po put brže prenosi i lakše probija imunitet od najraširenije podvrste omikrona BA.1, koja još preovladava kod nas. Međutim, buster doza sadašnje „Fajzerove” vakcine i dalje 70 odsto štiti od zaražavanja ovom najnovijom varijantom omikron soja – podvlači Čokić i poziva građane da prime treću dozu.