Miloš i Obilić čuvaju Srbiju i Slobodu

Krase je dve duge pletenice i kestenjaste bistre oči. Vesela je, radoznala i puna mudrolija, kao i njeni vršnjaci koji nisu „ni veliki ni mali”. A ona je na putu da postane velika. Svojim imenom to već i jeste – zove se Srbija. Ona ima četrnaest godina. Odličan je đak sedmog razreda Osnovne škole „Vasa Čarapić”.

Srbija Simonović, sa roditeljima Anom i Vladicom, sestrom Slobodom (9) i braćom Milošem (7) i Obilićem (4) živi na Avali. U šali, porodica kaže: „Ideja je da Miloš i Obilić čuvaju Srbiju i Slobodu.”

Imajući na umu da je Srbija državna prvakinja u kik-boksu, pored nje se svi osećaju sigurno. A ona, ona širokim osmehom potvrđuje da ima bezbrižno detinjstvo.

Porodični dom liči na oazu, okružen je šumom i poljanom.

– To su nam najlepši prostori za igru. Začas osmislimo zabavu jer u prirodi je to lako. Sportske aktivnosti su nam na prvom mestu. S nama uživaju i odrasli jer nikome ovde nije dosadno – tvrdi Srbija.

Zaista, lako je uveriti se da je njihova dokolica kao ekološka slikovnica. Daleko su od gradske vreve, ali su na izvoru vesele graje koja, uveravaju otac i majka, jenjava samo dok se spava.

– U domaćinstvu svako ima zaduženja od jutra do odlaska na počinak. Gledanje televizijskog programa i igrice na „mreži” nisu naša praksa jer pored živog razgovora za tako nešto nemamo vremena. Okupljamo se za trpezom, uz molitvu, i uvek postavljamo bar jedan tanjir više, zbog toga što nikada nismo sami. Kapija je širom otvorena za dobronamerne goste – objašnjava mama Ana, a deca šaljivo dodaju da je to čuo i šumski jež pa im se odnedavno pridružio i postao ljubimac, kao i mačak Munja.

– Imamo i tri psa, dva konja, patuljaste koze – nabraja Srbija i kaže da joj je jahanje omiljeno, mada rado vozi rolere i skejt. Svaka ova aktivnost sportistkinji dobro dođe da jača kondiciju, baš kao i timska rekreacija koja razvija takmičarski duh.

Srbija se oprobala u streljaštvu i mnogim sportovima jer vežba od četvrte godine.

Kik-boks najviše prija njenom temperamentu, što pokazuju i rezultati – apsolutni je šampion, bez konkurencije, u nekoliko disciplina ove borilačke veštine. Trenira u klubu „Petros” na Banovom brdu. Namerava da upiše Sportsku gimnaziju.

– Želja mi je da jednog dana proslavim svoje ime na najvećim svetskim takmičenjima. Dodatnu motivaciju da stanem na pobednički tron imam i zbog toga što sam jedina imenjakinja naše države koju, kao i moja porodica, beskrajno volim – dostojanstveno poručuje Srbija, na koju već sada možemo biti ponosni jer i ona ponosno nosi svoje ime.