Strah francusko-nemačkih lidera od „podmetnutog" Putinovog pi-si-ar testa

U okviru hitnih najviših državničkih poseta Moskvi, francuski predsednik i nemački kancelar odbili su da se podvrgnu pi-si-ar testiranju pre susreta sa Putinom i ta vest se paralelno „vrtela” ne manje od onih vesti šta su državnici razgovarali.

Nemački kancelar Olaf Šolc doputovao je na razgovore o deeskalaciji napetosti na rusko-ukrajinskoj granici, ali je izbegao kontakt s ruskim lekarima da se podvrgne njihovom testu pre sastanka.

Umesto ruskog, Šolc je odlučio da mu lekar iz nemačke ambasade uradi test koji je preduslov za ulazak u Kremlj na sastanak s Putinom.

Francuski predsednik Emanuel Makron prošle nedelje je takođe odbio da se podvrgne pi-si-ar testu koji bi mu uradili domaćini pre sastanka s Putinom. Izvori su objasnili novinskim agencijama kako Francuzi „nisu mogli da pristanu na to da Rusi imaju predsednikov DNK”.

Razgovori Makrona i Putina zbog toga su održani za šest metara dugim stolom kako bi se održao drastičan fizički razmak.

Na novinskoj konferenciji posle sastanka, Putin i Makron stajali su udaljeni nekoliko metara.

I Šolc je stigao u Kremlj, u nizu zapadnih šefova država i vlada uključenih u snažnu diplomatsku ofanzivu radi sprečavanja rata, a njegova misija je osetljiva jer je Nemačka najveći ruski trgovački partner u Evropi.

Objašnjenje sročeno za medije, u oba slučaja, odjeknulo je i upotpunilo dugo stvaranu „zapadnu” sliku o „opasnim Rusima” koji se služe raznim a tajnim sredstvima kako bi kontrolisali lidere i ostale bitne ljude po Evropi i svetu.

U međunarodnom psihološko-propagandnom ratovanju, epizoda sa DNK uzorcima velikoj većini „konzumenata” golica pažnju i izgleda opravdano i realno. Jer, Rusi su već „trovali i razna čuda činili”, prema onome kako su zapadni mediji poslednjih godina izveštavali. Lični biopodaci u pogrešnim rukama mogu da predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost i ekonomiju, sugerišu ovakve vesti.

Podatak da se DNK može uzeti na mnogo načina, u ovim najnovijim medijskim objašnjenjima je izostavljen.

Na pitanje – koji se biološki uzorci koriste za analizu DNK, odgovor je jednostavan. Tačno je da je standardni biološki uzorak za analizu DNK baš bris unutrašnje strane obraza (buklani bris) koji se uzima protrljavanjem unutrašnje strane obraza štapićem na čijem se vrhu nalazi vata. Metoda je apsolutno bezbolna i može da se primeni i kod tek rođene bebe. S obzirom da sve ćelije našeg organizma sadrže identičnu DNK, izvori za dobijanje ovog molekula mogu biti i bilo koji drugi biološki tragovi koje ostavi neka osoba (tragovi na čaši iz koje je osoba pila, opušak cigarete, žvaka, četkica za zube, kap krvi, dlaka kose sa korenom…). Dakle, ako su Rusi hteli da imaju Makronove i Šolcove uzorke DNK, mogli su to vrlo lako da obave na više načina. Zato se francusko-nemački najnoviji izgovori uklapaju u stvaranu medijsku sliku o Rusiji.