Hronika najavljene invazije na Ukrajinu

„Ratovi u Evropi retko počinju u sredu.” Ovako je ruski ambasador u EU Vladimir Čižov juče prokomentarisao upozorenja koja su proteklih dana stizala iz Vašingtona kako će Moskva izvršiti invaziju na Ukrajinu najverovatnije 16. februara ili najkasnije pre kraja Zimskih olimpijskih igara, 20. februara.

„Neće biti eskalacije u narednoj sedmici, ni u sedmici nakon toga, niti u narednom mesecu”, rekao je Čižov za nemački „Velt”.

Ironična je bila i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, koja je zatražila od američkih i britanskih medija da objave raspored navodnih invazija Rusije na Ukrajinu za ovu godinu kako bi mogla da planira odmor.

„Htela bih da zatražim od američkih i britanskih medija ’Blumberga’, ’Njujork tajmsa’ i ’Sana’ da objave raspored naših predstojećih invazija za ovu godinu. Volela bih da isplaniram odmor”, napisala je Zaharova na „Telegramu”.

Međutim, iako je scenario američkih obaveštajnih službi za „Dan D” propao, optužbe na račun Moskve da ipak planira invaziju ne prestaju. Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da još postoji mogućnost ruskog napada na Ukrajinu i da SAD još nisu potvrdile izveštaje o povlačenju dela ruskih trupa s rusko-ukrajinske granice.

„Spremni smo na odlučan odgovor u slučaju ruskog napada na Ukrajinu, za šta i dalje postoji mogućnost”, rekao je Bajden tokom obraćanja medijima u Beloj kući.

Po ko zna koji put je ponovio da SAD neće slati svoje vojnike u Ukrajinu, podsetivši na američke isporuke naoružanja i obuku tamošnjih vojnih snaga. Međutim, ukazao je na moguće korake ukoliko bi se pod napadom našla neka članica NATO-a.

„Amerika će braniti saveznike iz Severnoatlantske alijanse. Napad na članicu NATO-a je napad na sve nas. Poslali smo trupe u države koje se nalaze na istočnom boku alijanse. Nastavićemo da održavamo vojne vežbe s našim saveznicima. Ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu pojačaćemo naše prisustvo u NATO-u”, poručio je Bajden.

Prema njegovim rečima, američka administracija je poslednjih sedmica bila angažovana u diplomatskim naporima kako bi se smirile tenzije.

„U poslednjem razgovoru s ruskim predsednikom nastojali smo da postignemo razumevanje o zabrinutostima obe strane. Saglasili smo se da diplomatiji treba pružiti svaku šansu da uspe. Predložene su konkretne mere u vezi sa stvaranjem bezbednosnog okruženja u Evropi, koje bi se istovremeno odnosile na Severnoatlantsku alijansu i Rusiju. Ali nećemo zanemariti važne principe”, rekao je Bajden aludirajući na pravo država na nacionalni integritet, suverenitet i pravo izbora o pristupanju savezništvima, prenosi Glas Amerike.

Ali, kako je kazao, američke obaveštajne službe upozoravaju da i dalje postoje pretnje.

„Rusija raspolaže s 150.000 trupa koje su raspoređene duž granice i u Belorusiji. Tražili smo od Amerikanaca da napuste Ukrajinu i izmestili smo ambasadu iz Kijeva”, podsetio je u obraćanju Bajden.

On je ukazao da Sjedinjenje Države, NATO i Ukrajina ne predstavljaju pretnju Rusiji.

„Sjedinjene Države i NATO nisu rasporedili projektile u Ukrajini. Nismo i ne nameravamo to da učinimo. Građani Rusije nisu na meti i ne nastojimo da destabilizujemo Rusiju. Poručujem građanima Rusije da nam nisu neprijatelji. I ne verujem da želite krvav i razarajući rat protiv Ukrajine, države s kojom delite čvrste porodične, istorijske i kulturne veze”, poručio je Bajden Rusima.

Rusko Ministarstvo odbrane juče je saopštilo da su završene vojne vežbe na Krimu i da povlače vojnike.

„Jedinice Južnog vojnog okruga, nakon što su završile učešće u taktičkim vežbama, kreću se na svoja stalna mesta razmeštaja”, navodi se u saopštenju ministarstva, dok su na državnoj televiziji prikazane vojne jedinice, uključujući tenkove i artiljeriju, kako prelaze most sa Krima do ruskog kopna.

Međutim, ni to nije bilo dovoljno ubedljivo za NATO. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg pozvao je Moskvu da dokaže da povlači svoje trupe s granica Ukrajine.

„Ostaje da se vidi da li zaista dolazi do povlačenja Rusije. Ono što vidimo je da su povećali broj trupa, a na putu je još trupa”, rekao je Stoltenberg novinarima na početku dvodnevnog sastanka ministara odbrane NATO-a u sedištu alijanse u Briselu.

Rusija je, kako je rekao, uvek pomerala snage napred-nazad, „tako da samo to što vidimo kretanje snaga i borbenih tenkova, ne potvrđuje pravo povlačenje”, a „ako zaista počnu da povlače snage, to je nešto što ćemo pozdraviti”.

Da bi potvrdio iskrenu nameru Moskve, beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej je rekao da „nijedan ruski vojnik ni komad vojne opreme neće ostati u Belorusiji nakon zajedničkih vojnih vežbi”.

Juče se postavilo pitanje i da li će se u ovoj situaciji javnosti obratiti i sam ruski predsednik, ali je njegov portparol to negirao. Vladimir Putin ne planira da se obrati „celom svetu” kao što je to uradio američki predsednik Džozef Bajden, izjavio je Dmitrij Peskov.

„Predsednik stalno objašnjava celom svetu. Tokom protekle sedmice je bilo nekoliko konferencija za novinare. Odgovarajući na pitanja vrlo iscrpno je iznosio stav Rusije”, rekao je Peskov i u šali upitao da li Putin treba da „pozove da se ne napada Kanada”, prenosi Tas.

Kako je to objasnio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, njegova zemlja je spremna za razgovore koje je Zapad predložio o određenim bezbednosnim pitanjima ako to ne znači „ostavljanje po strani” ključnih zahteva Rusije, kao što je zaustavljanje širenja NATO-a ka istoku.

„Verujemo da je to pozitivan korak i da ćemo biti spremni za ovaj dijalog, ali ne nauštrb razjašnjenja principijelnih pitanja naše pozicije koja se tiču potrebe da se zaustavi bezglavo širenje NATO-a na istok”, poručio je Lavrov i dodao da se Rusija nada da Zapad neće podržati napore Velike Britanije da pokrene novi talas sankcija protiv njegove zemlje.

„Znamo na šta je London navikao i kako voli da igra provokativnu ulogu u odnosima Rusije i Zapada. Nadam se da su druge zapadne zemlje odgovorniji igrači i da će uočiti ovaj pokušaj izazivanja novih talasa rata od sankcija i da to neće podržati”, poručio je šef ruske diplomatije.

Uloga Nemačke, koju zapadni saveznici već izvesno vreme prekorevaju zbog navodno blagog stava prema Rusiji, donekle je pomiriteljska. Tako je nemački kancelar Olaf Šolc novinarima u Moskvi posle tročasovnog razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom rekao da članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno nije na dnevnom redu alijanse, a da je Rusija ključni faktor bezbednosti u Evropi.

„Postoji činjenica, a ona glasi: sve strane znaju da članstvo Ukrajine u NATO-u nije na dnevnom redu”, rekao je nemački lider.

Šef diplomatije EU Đuzep Borelj ocenio je juče da Evropa trenutno živi u najgoroj krizi od završetka hladnog rata i da se ne može predvideti šta će se sledeće dogoditi. Govoreći pred Evropskim parlamentom o ukrajinskoj krizi, on je naveo da istovremeno postoje i „ohrabrujući znaci”, ali i „veoma zabrinjavajući događaji”, poput glasanja u ruskoj Dumi kojim se od predsednika Vladimira Putina traži da prizna nezavisnost dve „republike” u Donbasu.

„Ne znamo šta će Putin da uradi. Ali ono što je jasno jeste da moramo da nastavimo da radimo na dva koloseka istovremeno: na spremnosti da učestvujemo u pregovorima jer i Rusija ima bezbednosne brige koje se moraju uzeti u obzir, a s druge strane, da pripremimo naše kapacitete za odgovor i odvraćanje, uključujući i sankcije”, izjavio je Borelj.

Ukrajina slavi „Dan jedinstva”

Ukrajinci su juče podigli nacionalne zastave i odsvirali nacionalnu himnu kako bi povodom „Dana jedinstva” pokazali zajedništvo protiv straha od ruske invazije, koja bi, prema tvrdnjama zapadnih sila, mogla biti neizbežna. Žuto-plava zastava vijorila se ispred škola, bolnica i mnogih prodavnica povodom obeležavanja nacionalnog praznika koji je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski proglasio ove nedelje zbog grupisanja ruskih trupa blizu ukrajinskih granica. Na Olimpijskom stadionu u Kijevu desetine ljudi razvile su 200 metara dugu ukrajinsku zastavu, mašući njome u ritmu patriotske muzike.

Si pozvao na političko rešenje ukrajinske krize

Peking – Kineski predsednik Si Đinping pozvao je u razgovoru s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na političko rešenje ukrajinske krize, preneli su kineski državni mediji. On je u razgovoru s Makronom ohrabrio sve uključene strane da reše krizu kroz dijalog i u potpunosti iskoriste multilateralne platforme, uključujući Normandijski format, neformalnu grupu koju su uspostavile francuske, nemačke, ruske i ukrajinske diplomate 2014. godine, prenosi Rojters.