Pozorišna svetkovina

Za direktora Sterijinog pozorja nedavno je postavljen ugledni dramski pisac Ivan M. Lalić. Samo nekoliko nedelja pre postavljenja, u programu 53. Sterijinog pozorja, našla se Lalićeva predstava „Heroj nacije”, u izvođenju Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina, i pobrala sve komplimente. Ivan M. Lalić je rođen 1965. u Beogradu, gde je 1991. diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Autor je dve televizijske drame i TV serija „Pilot u travi” (TV Beograd, 1988) i „Otvorena vrata” (1994), ali je postao vrlo poznat kao autor više pozorišnih drama, među kojima su i „Puritanska komedija” (Narodno pozorište, 1996), „U plamenu strasti” (Zvezdara teatar, 1997), „Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira” (1998), „Cuba libre” (SNP, 2000)... Pre šest godina Lalić je nekoliko meseci bio upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, ali je za značajan posao direktora Pozorja, posebno za nove ideje u organizaciji ovog festivala, najznačajnije svakako njegovo iskustvo u radu rukovodećih timova dve velike manifestacije – Egzita i filmskog festivala Sinema siti.

Prihvatili ste novi, nimalo lak izazov – mesto direktora Sterijinog pozorja... Šta Vas je motivisalo?

Razlozi zbog kojih sam prihvatio ovo mesto nastali su iz želje da posle 5. oktobra, kada sam bio deo javnog sektora, pokušam da reformišem tu oblast, nezadovoljan postojećim ambijentom i kulturnim modelom... U Sterijino pozorje sam ušao u trenutku kada Novi Sad doživljava istinski festivalski procvat. U njemu se steklo dovoljno uslova koji predstavljaju sam toponim: Novi Sad je po svojim gabaritima idealan festivalski grad, ali on je to i po svojoj suštini, kulturnom nasleđu, mentalitetu, imidžu... Kročio sam ponovo u polje iz koga sam pobegao, otišavši u muziku, TV i film, sa jednim tovarom menadžerskog iskustva, što mi se čini krucijalnim kvalitetom u ovom slučaju.

Kako će izgledati to iskustvo primenjeno u Sterijinom pozorju?

Odvajam dva suštinska polja delovanja. Prvi je producentski, a drugi programski. U producentskom delu nameravam sve da promenim, jer mislim da ta oblast određuje i broj i kvalitet programa, i uspeh i značaj samog programskog dela Pozorja. To je sve u uskoj vezi jedno s drugim. Kada je reč o programskom delu, nisam želeo da uđem u Pozorje i kažem kako sve ono što su moji prethodnici uradili ne valja, ni da krenem od početka... Naprotiv, u Pozorju je bilo vrlo dobrih stvari, pa tako jedno nataloženo iskustvo može samo da doprinese da moj posao bude olakšan. Pa ipak, mnoge stvari želim da unapredim.

Konkretno, kakve poteze ćete predložiti u selekciji predstava?

Sterijino pozorje je javni interes i niko, naravno, nema mandat da na svoju ruku tu nešto menja... Ali, sugerisaću da selekciju nacionalne drame vratimo u gabarite koje je nekada imala, sada je to samo tri do pet predstava. Vratio bih nekadašnju opciju, sa bar sedam-osam predstava, jer je dramska produkcija, kao i slikarstvo, primarna umetnost i trebalo bi da na Sterijinom pozorju predstavimo najbolju godišnju produkciju, da festival bude svetkovina koja zauzima centralno mesto pozorišne sezone. S druge strane, ne bih ukinuo ni deo programa i selekciju u okviru koje se prikazuju najbolje predstave rađene prema stranim tekstovima, već bih, dakle, postojeći model proširio u smislu da bude više predstava. Oko te selekcije bih molio za malo strpljenja, ideja je da to bude i izvesna restauracija ranijeg teatarskog i jezičkog prostora eks Jugoslavije. Upravo ovih dana trebalo bi da se susretnem sa direktorom Užičkog festivala, želim da sinhronizujemo naše programe, da se ne dešava da svako radi na svoju ruku i da dolazi do inflacije inicijativa koje su u koliziji.

Na Pozorju želim da vratim i instituciju predstave na otvorenom, jer one u velikoj meri, atraktivnošću i spektakularnošću, mogu odrediti i čitav festival kao inovativan i uspešan.

Pozorišnu javnost i publiku najviše je, čini se, uzbudila Vaša izjava da nameravate da spojite Sterijino pozorje sa nekoliko velikih novosadskih manifestacija.

Kada sam predlagao uvezivanje festivalskih događaja u Novom Sadu mislio sam na racionalno ponašanje: iste tehničke resurse koristi više manifestacija, to su pre svega svetlo, zvuk, montažne tribine... koje bi grad Novi Sad, u sinergiji sa direktorima ovih manifestacija, mogao da racionalizuje. A pozorišna infrastruktura Novog Sada je ispod nivoa svega toga što je potrebno tim manifestacijama. Drugi bitan zajednički imenitelj je marketinško-turistički. Uveren sam da je za ekonomiju i imidž Novog Sada dobro da sebe reklamira kao grad kulture, festivala, kao kreativni grad koji bi svoje manifestacije predstavljao i na svim turističkim sajmovima i imao određene kampanje u tom smislu. A tu dolazimo do nečega što je trend u svetu – korišćenja kulturnih sadržaja kao vrhunske ekonomske alatke za stvaranje i kreiranje gradskih ekonomija.

Da li će Vam za realizaciju ovakve ideje biti dovoljan tim sadašnjeg Pozorja?

Verujem da za to imamo kapacitete. Optimista sam i zato što nismo opterećeni velikim brojem zaposlenih, kao SNP ili Narodno pozorište u Beogradu, dva mastodonta koja je jako teško pokrenuti... Na malom uzorku napraviću efikasan i produktivan tim, uz sva postojeća iskustva koja i Sterijino pozorje ima sa spoljnim saradnicima a oni, opet, mogu biti i deo grada-festivala i servisiraće i druge manifestacije.

Kada bi počinjao ovaj naš, „novosadski Edinburg”, kako su mediji već neformalno nazvali budući grad-festival?

Festivalska sezona bi počinjala Sterijinim pozorjem i trajala bi do kraja Egzita, dakle, bilo bi to skoro dva puna meseca kulturnih sadržaja grada-festivala. Verujem da će oni provocirati i medije da nas prate, što do sada nije bio slučaj. Na Sinema sitiju smo radili vrlo ozbiljne festivalske hronike, ali su na RTS one emitovane posle suđenja Šešelju, u jedan posle ponoći. Ako je Šešeljev teatar važniji od emisije sa toliko priloga i gostiju, onda sa RTS nešto nije u redu. Posebno ako je to stvarno javni servis koji, ipak, ne mora da se takmiči sa Mitrovićem i „Pinkom” u sondaži gledanosti.

Koliko iskreno verujete da se ovi novi kulturni i festivalski modeli mogu ostvariti kod nas?

Veoma verujem da je za to sada dobar momenat. Prvi put posle 5. oktobra imamo jednog dobrog, motivisanog ministra kulture sa ozbiljnim kapacitetima da tako nešto pokrene. A u Novom Sadu i Vojvodini postoji jedna politička volja za promociju ovakvog modela. Kao direktor Sterijinog pozorja radujem se što u postojećim okolnostima nisam mogao da zamislim pozitivniju umreženost energije oko sebe.