Raspored ratova za ovu godinu

 „Htela bih da zatražim od američkih i britanskih medija Blumberga, ’Njujork tajmsa’ i ’Sana’ da objave raspored naših invazija za ovu godinu. Volela bih da isplaniram odmor”, napisala je u sredu na „Telegramu” glasnogovornica ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.

Dok Amerikanci licitiraju datumom ruskog napada na Ukrajinu – Vladimir Putin pokreće vojsku 16. februara, ne, ne, u stvari 20. februara – Moskva optužuje SAD i Evropu za antirusku histeriju i podsmehuje se ratnom redu vožnje. Ako pravi rat i nije počeo u sredu, onaj propagandni između Istoka i Zapada traje još od majdanskih promena. I Amerika i Rusija podižu tenzije, demonstriraju silu, iscrpljuju protivnika i igraju igru živaca, ubeđene da će ona druga „prva trepnuti”.

MARATON, NE SPRINT: Došao je i prošao 16. februar, a nije počeo rat u Evropi i još je Rusija objavila da povlači deo trupa koje je nagomilala na granici s Ukrajinom. Taman što se malo odahnulo, s one strane Atlantika upozorili su da ponovo treba duboko udahnuti. U Vašingtonu tvrde da je vest o povlačenju ruskih trupa bila laž i da se dešava suprotno – na razmeđi s Ukrajinom, Rusija je dovela novih 7.000 vojnika. Američki državni sekretar Entoni Blinken istog dana je izjavio da „nema značajnijeg povlačenja” ruske vojske i ponovio da Moskva „može da povuče obarač” svakog trenutka. I šef Bele kuće Džo Bajden je saopštio da je ruska invazija na Ukrajinu i dalje veoma realna mogućnost. Istovremeno je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kazao da je garancija bezbednosti i nezavisnosti njegove zemlje ulazak u NATO, što Moskva po svaku cenu želi da spreči. Za generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse Jensa Stoltenberga „kriza evropske bezbednosti” je očigledna. Prema prvom čoveku zapadnog vojnog saveza, ono što se sad dešava zbog Ukrajine postalo je „nova normalnost”. Drugim rečima, Stoltenberg poručuje da će Rusija stalno praviti haos u Ukrajini. U Kremlju bi to drugačije opisali – Evropa mora da shvati da Moskva neće sedeti skrštenih ruku dok se Ukrajina odvaja od ruskog zagrljaja i prilepljuje Zapadu. Putin bi da poruči Zapadu kako Evropa ne može da pravi bezbednosne planove za Evropu ako u te planove ne uključi i Rusiju i njene interese.

CIRKUS NA IST RIVERU: Šta su ruski interesi, Moskva je ponovila u četvrtak u odgovoru na odgovor. Tada je objavila svoj stav prema američkoj reakciji na ruski zahtev da se NATO obaveže da se neće širiti. Kako piše u dokumentu, SAD nisu dale zadovoljavajući odgovor na ruski zahtev pa „Moskva može da pribegne vojnotehničkim merama”, a i dalje „insistira da američke trupe i naoružanje budu povučeni iz Centralne, Istočne Evrope i sa Baltika”. Navodi se i da Zapad prelazi „crvene linije” i zaključuje da Rusija ima pravo da se brani.

Istog dana Amerika i Rusija su u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija potegle najteže oružje u ratu rečima. Američki državni sekretar je ponovio da Kremlj priprema rat protiv Ukrajine u narednim danima i da će Moskva kao povod uzeti inscenirane napade na prorusko stanovništvo u Donbasu s hemijskim oružjem, etničkim čišćenjem, genocidom... Za zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Veršinjina američke optužbe bile su „žalosne i opasne” i pretile su da sednicu SB UN pretvore u „cirkus”. Blinken je pozvao Rusiju da nedvosmisleno saopšti da neće napasti Ukrajinu, ali Moskva, uprkos svim poricanjima da sprema invaziju, nikad nije sasvim isključila mogućnost ratovanja.

UKRAJINA KAO TALAC: Na američko insistiranje da Moskva ne bi bez razloga izvela 150.000 vojnika na granicu s Ukrajinom, ruska ambasada u Vašingtonu je objavila da su SAD razvile „samohipnozu o neizbežnosti ruskog napada”, dok je ruski diplomata u UN Dmitrij Poljanski za zapadna upozorenja kazao da su „preuveličavanja i histerija”. Ipak, Poljanski je dodao kako njegova zemlja neće prihvatiti da Ukrajina uđe u NATO i kako Kremlj ne isključuje rat „ako dođe do provokacija”. I šef ruske diplomatije Sergej Lavrov saopštavao je da Rusi „ne žele ratove, ali neće dozvoliti ni da njihovi interesi budu ignorisani”.

Prema rečima i drugih ruskih zvaničnika, izjave zapadnih političara i pisanje tamošnjih medija najčešće su obojeni „antiruskom histerijom”. I dok antiruskih elemenata u američkoj politici svakako ima (setimo se opisivanja Donalda Trampa kao ruskog mandžurijskog kandidata), Ukrajinci već nisu histerični ako se pribojavaju šta bi još moglo da ih snađe od strane zemlje koja ih opisuje kao „crvenu liniju”, oduzela im je jedan deo teritorije, a na drugom podržava separatiste.

I pored toga što se nije ostvarilo predviđanje o danu de u sredu, „talačka kriza” se nastavlja, pa portparolka ruske diplomatije ne treba da žuri da uplati letovanje. Ima mnogo posla i kad se samo preti ratom. Godina je tek počela, a Moskva je već slala vojsku u Kazahstan, dok se sa Ukrajinom nikad ne zna. Možda Marija Zaharova i nije bila ironična kad je tražila da joj se pošalje plan ratovanja, i to baš od zemalja koje znaju šta je gust raspored.