Godišnja inflacija 8,2 odsto

Inflacija u Srbiji u januaru mereno na isti mesec prošle godine iznosi 8,2 odsto, saopšteno je juče iz Republičkog zavoda za statistiku. Potrošačke cene u januaru 2022. veće su za 0,8 odsto u odnosu na decembar. U celoj 2021. potrošačke cene su u proseku povećane za četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Iz Narodne banke Srbije (NBS) ukazuju da su na mesečni rast inflacije najviše uticale cene namirnica i to pre svega povrća i prerađene hrane.

„Mere vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica uticale su da tempo rasta cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, u decembru 2021. i januaru 2022. uspori na oko jedan odsto mesečno, što je niže u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast iznosio u proseku oko dva odsto”, navode iz NBS.

U januaru 2022. je, slično kao i prethodnih meseci, blizu tri četvrtine međugodišnje inflacije od 8,2 odsto bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, onim kategorijama na koje monetarna politika ne može da utiče u znatnijoj meri. Cene neprerađene hrane su u januaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 23,5 procenata, dok su cene prerađene hrane bile više za 8,8 odsto na međugodišnjem nivou. Visok međugodišnji rast cena namirnica posledica je delovanja većim delom faktora na strani ponude kao što su rast svetskih cena hrane, suša, viši troškovi u proizvodnji, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat.

Cene energenata su na mesečnom nivou u januaru porasle za 0,6 odsto. Njihovo kretanje je u najvećoj meri bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega poskupljenjem nafte u svetu, što se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu od 21,9 odsto međugodišnje u januaru.

„U februaru očekujemo smanjenje inflatornih pritisaka po ovom osnovu, imajući u vidu da bi efekti uredbe vlade o ograničavanju visine cena naftnih derivata trebalo da budu vidljivi u inflaciji koju će Republički zavod za statistiku obuhvatiti u februaru”, napominju iz NBS.

Za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija, a to je indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u januaru je bila dvostruko niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,1 odsto. Očuvanju bazne inflacije na relativno niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja. Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka vlade da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

Prema projekciji NBS međugodišnja inflacija će se do kraja prvog tromesečja kretati oko aktuelnog nivoa. Od drugog tromesečja očekuju postepeni pad međugodišnje inflacije, dok bi krajem godine ona trebalo da se nađe u rasponu između 3,5 i četiri odsto.

Rizici kada je reč o inflaciji u narednom periodu odnose se pre svega na kretanje cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene nafte i ostalih energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja. Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda ovogodišnje poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne, na nivou proizvodnje koja je nešto viša u odnosu na 2021. godinu kada je poljoprivredna proizvodnja smanjena za oko pet odsto pod uticajem suše. U slučaju bolje poljoprivredne sezone od prosečne, međugodišnja inflacija bi do kraja godine mogla da se nađe i ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto, dok bi u slučaju lošije poljoprivredne sezone mogla da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Prema statističkim podacima, u januaru su na mesečnom nivou najviše poskupeli rekreacija i kultura, za 1,6 odsto, zatim hrana i bezalkoholna pića (1,4), oprema za stan i tekuće održavanje (1,1), i transport za jedan procenat. Cene u kategorijama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, zdravlje, restorani i hoteli porasle su za po 0,4 odsto, a alkoholna pića, duvan i komunikacije za po 0,1 procenat. Pojeftinili su odeća i obuća za 0,5 odsto, i obrazovanje za 0,1 procenat.