Beograd i životinjsko carstvo

Zahvaljujući upornosti ljubitelja prirode koji su vratili dabrove u naše vode kod Zasavice, ove životinje su, na veliko iznenađenje, nedavno stigle na samo nekoliko stotina metara udaljenosti od urbanog dela Beograda. Po izjavama ribara i ljubitelja prirode, već grade brane na Ratnom i Konjskom ostrvu – naspram Palate „Srbija” i Kalemegdana. Na istim lokacijama viđene su i nutrije. Za razliku od dabrova, koji su oprezni, nutrije ne beže od ribara, čak im se i približavaju.

Tendencija približavanja životinja Beogradu traje već pola stoleća. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka uočeno je zapaženije prisustvo divljih svinja. Njihov broj u priobalnim delovima Dunava i Save stalno je rastao, jer su u blizini plodna polja, kanali, nepristupačne šikare i kupinjaci. Koliko su se približili Beogradu govori i podatak da je nadomak urbanog dela grada, u samo jednom lovačkom društvu, prošle lovne sezone odstreljeno više od 1.200 divljih svinja. Povremeno borave i na Ratnom ostrvu, a pažnju javnosti privukla je divlja svinja koja se prošetala pored Palate „Srbija”.

Šakali su došli na teritoriju Beograda pre dvadesetak godina i nastanili se na teško prohodnim terenima u ritovima uz Savu i Dunav. Nemaju prirodnog neprijatelja, brzo se razmnožavaju, otporni su na bolesti i veoma su dobri lovci. Prave veliku štetu jer napadaju lanad, fazane, zečeve, divlje i pitome prasiće. Aktivni su noću, kad idu u grupni lov, a njihovo zavijanje nadaleko se čuje. Posebno na obalama Save i Surčinskog polja, na levoj obali Dunava preko puta Zemuna i u rejonu Krnjače.

Labudovi su se vratili pre desetak godina i nedavno su, posle sto godina, ponovo svili gnezda na Ratnom ostrvu. Na radost dece i turista, već su se odomaćili i postali ukras grada.

Na levoj obali Dunava, pored Pupinovog mosta, ove zime zatvorenu čeku jednog lovca zauzela je kuna. Lovac je čeku napustio, a kuna je režeći ostala.

S Kalemegdanske terase možemo videti par orlova koji kruže iznad svog gnezda na Ratnom ostrvu.

Galebovi su redovni gosti glavnog grada. Tokom leta veliki broj ovih ptica dolazi u Beograd i zauzima delove Save i Dunava gde ima hrane – u blizini kolektora, restorana na vodi, splavova i marina.

Otkako je pre petnaest godina zabranjen lov na Ratnom ostrvu, kao i lov iz čamca na Savi i Dunavu, divlje patke oko Beograda prestale su da se plaše ljudi. Sada bezbrižno uživaju na ušću Save u Dunav, oko splavova, marina i Ade Međice. Slobodno plove između kajakaša, jedriličara, motornih čamaca, a često se odmaraju na palubama usidrenih čamaca i brodića. Doskora neverovatno plašljive i oprezne, sada prilaze čamcima i uzimaju hranu iz ruku radosne dece.

Beograd je sve bogatiji jer mu se životinje vraćaju i umnožavaju se. Postajući prava metropola, taj paralelni, za mnoge nepoznat i nevidljiv svet, koji nam je tako blizu, trebalo bi da se čuva i razvija. Pored ostalog, i povećanjem površina remiza, svođenjem žestokih noćnih vatrometa na razumnu meru, dalje od Ratnog ostrva. Intenzivnijim uzgojem i prihranom plemenite divljači, uz jaču podršku države, smanjenjem broja šakala i drugih štetočina, uz veću stimulaciju lovaca sprečavanjem lovokrađe...

Skupština grada Beograda mogla bi da donese dugoročnu strategiju zaštite bogatog životinjskog sveta, ali i koristi od njega. U njenu izradi trebalo bi uključiti naučne ustanove, lovačku organizaciju, ekologe, turističku organizaciju, klubove na vodi, golubare, poljoprivrednike, šumare, stručnjake iz oblasti fitofarmacije, ribare, udruženja pecaroša, veterinare, planinarska društva, volontere iz zoološkog vrta, kustose muzeja prirode i lovstva, privrednu komoru i javnost. Izrada strategije prilika je da se meritorno oceni sadašnje stanje, ali i nagovesti vizija za narednih pola veka s ciljem da Beograd bude dobro mesto za životinjsko carstvo. Tako će ostati jedna od malobrojnih metropola koje u blizini centra imaju divlje svinje, lisice, kune, divlje mačke, srne, orlove, čaplje, fazane, divlje patke, labudove, galebove i desetine vrsta drugih ptica, od kojih je najpoznatiji beogradski vrabac.

U blizini visokih staklenih kula, bleštavog svetla velegrada i jeke stotine hiljada motornih vozila, uz našu brigu nastaviće život i ovaj drugi svet u Beogradu, koji je tu, među nama.

Milorad Kozlovački,
politikolog, Zemun