Kako je nastala mapa

Želite da pronađete neku ulicu u vašem gradu, ili da proverite kojim putem treba da putujete do određene destinacije? Sve to možete dobiti ukoliko se uključite na neki od sajtova Interneta na kojima su precizno prikazane mape gradova i država. Tu je, naravno, i karta koju svaki vozač treba da ima, a u moderno doba sve češće se koristi i poseban kompjuterski sistem za navigaciju u kojem, kada upišete odgovarajuću ulicu ili mesto u koje želite da idete, dobijete preciznu i najbržu trasu putovanja, dok vas glas iz zvučnika upozorava gde treba da skrenete i kuda da vozite.

Danas putovanje ili snalaženje u velikom gradu, uz sva navedena „pomagala”, deluje krajnje jednostavno. Međutim, potreba za snalaženjem u prostoru nije nastala u moderno doba već postoji koliko i čovek. Prema nekim istorijskim podacima, prve mape, preteče današnjih, nastale su još pre 4.000 godina u drevnom Egiptu. To su bile karte napravljene od gline u kojima su oštrim predmetom ucrtavane granice imanja. Vremenom ljudi su glinu zamenili raznim vrstama tkanine, a onda i papirom. Kada su stručnjaci pravili mape manjih gradova ili poseda, problema gotovo da nije bilo. On je nastajao kada je čovek pokušavao da na karti predstavi velika prostranstva. S obzirom na to da je Zemlja okrugla, bilo je teško precizno izmeriti razdaljine, pa mape koje su pravljene u davnoj prošlosti često nisu bile tačne.

Grk Eratosten izračunao je veličinu Zemljinog obima, i to prilično tačno. Zahvaljujući njegovim podacima, prvi put se mogla precizno izračunati razdaljina u pravcu sever–jug. Na ideju da mapa sveta bude ravnomerno podeljena zamišljenim linijama geografske širine i dužine došao je Hiparh, što je u drugom veku naše ere iskoristio Ptolomej, koji je bio tvorac mape sa ravnomerno raspoređenim geografskim širinama i dužinama.

Iako su se ljudi od pamtiveka interesovali za pravljenje mapa, prava senzacija na ovom polju napravljena je Kolumbovim otkrićem Amerike. Prvu veliku zbirku mapa objavio je Abraham Ortelijus iz Antverpena 1570. godine. Ipak, tvorcem moderne kartografije smatra se Gerardus Merkator, koji je prvi preneo krive linije sa globusa na mapu, s tim što su na njoj linije bile prave. Na taj način dobijena je mapa koja pokazuje pravu liniju između dva mesta.

U vekovima koji su usledili kartografija je napredovala velikim koracima, tako da danas postoje izuzetno precizne mape svakog dela površine naše planete.