Poslednji poziv za Ukrajinu

Dok su ulične borbe s ruskim snagama odjekivale predgrađima Kijeva, bliski saradnik Volodimira Zelenskog preneo je poruku svetu da Ukrajina želi mir i da je spremna za razgovore s Rusijom, uključujući i o neutralnom statusu. Koliko je žrtava rata koji se u Ukrajini vodi od četvrtka ujutro niko ne zna tačno ili bar ne želi da kaže, ali svi se pitaju da li je on bio neizbežan i koliko će biti dug put do mira, a još više koliko će ljudi, Ukrajinaca i Rusa, na tom putu izgubiti svoje živote.

DALEKO JE AMERIKA: Koliko pre nedelju dana ukrajinski predsednik je, ponet uverenjem da mu niko ne može ništa jer iza sebe ima Ameriku i druge zapadne saveznike, sasvim drugačije pričao. U intervjuu za ukrajinsku državnu televiziju bio je odlučan u stavu da je zemlja „na putu ka članstvu u alijansi”. Prekjuče je pak rezignirano konstatovao: „Branimo našu državu sami, najmoćnije sile sveta gledaju izdaleka.”

Njegova razočaranost može biti donekle i čudna jer Vašington, a ni drugi, nije krio da će gledati izdaleka. U danima kada su najavljivali rusku „invaziju” na Ukrajinu slali su oružje u tu zemlju, i to je sve. Džozef Bajden je čak uporno ponavljao kako nemaju nameru da ratuju za Ukrajinu. I svima je bilo jasno da za nju mogu da ginu samo Ukrajinci, dok će ih „prijatelji” ohrabrivati i tapšati po ramenu.

RATOVI NEKAD POČINjU I ČETVRTKOM: Licitiranje datumom početka rata u Ukrajini, u čemu su se utrkivale zapadne diplomate, ali podjednako i mediji, pa je Blumberg čak „počeo invaziju” 16. februara, ostavilo je mnogo prostora Moskvi, koja je ismevala ovakvo ponašanje. Tako je ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov rekao da „ratovi u Evropi retko počinju sredom” jer je 16. februar padao u sredu, dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova tražila od američkih i britanskih medija da objave raspored predstojećih ruskih invazija za ovu godinu kako bi isplanirala godišnji odmor. Čižov je bio u pravu. Rat nije počeo u sredu, počeo je u četvrtak.

Operacija „demilitarizacije i denacifikacije”, kako je Moskva nazvala svoju vojnu akciju u Ukrajini, neće trajati dugo. Tako su bar rekli u Kremlju. Ili, preciznije, kako je objasnio Dmitrij Peskov, vremenski okvir operacije će definisati ruski predsednik i zavisiće od toga „kako ona bude napredovala prema ispunjenju ciljeva”. U svakom slučaju, cilj nije okupacija Ukrajine, kažu Rusi, kako se to tvrdi na Zapadu. Emanuel Makron je, međutim, ubeđen da se rat neće brzo završiti i da bi mogao da ima ozbiljne posledice po Evropljane. Bajden govori o „ratu s predumišljajem”.

IMA LI BUDUĆNOSTI SA OTPISANIMA: Mnogo toga još ostaje nejasno. Posle priznanja Donjecke i Luganske narodne republike za nezavisne, Zaharova je rekla da je pitanje njihovih granica „stvar budućnosti”. Ne zna se ni s kim bi Rusija mogla da eventualno pregovara o miru. Putin je pozvao ukrajinsku vojsku da preuzme vlast u svoje ruke i na taj način obezbedi bolju pregovaračku poziciju za svoju zemlju.

„Ne dozvolite neonacistima i ’banderovcima’ da koriste vašu decu, vaše žene i starce kao žive štitove. Moguće je da ćemo se s vama lakše dogovoriti nego s ovom bandom koja je zasela u Kijevu i uzela kao taoce čitav ukrajinski narod”, poručio je Ukrajincima ruski predsednik.

I sam Zelenski kao da je sebe već otpisao. Čelnicima EU je, navodno, prekjuče rekao, „možda me poslednji put vidite živog”. Stigle su mu ponude da napusti zemlju, uključujući i onu iz Vašingtona, ali je, kako tvrdi, odbio i ostaje u zemlji „na nepoznatoj lokaciji u Kijevu”. Da li je to i njegova poslednja reč, ostaje da se vidi.

SMRT INFORMACIJAMA: Kao što to obično biva, prva žrtva rata su tačne vesti. O tome šta im se dešava u zemlji ne znaju ni Ukrajinci. I oni sami međusobno dele snimke koji podstiču još veću paniku, a koji prikazuju ruske avione kako zasipaju njihove gradove bombama. Tako se, što je kasnije utvrdio Bi-Bi-Si, stara fotografija aviona koji je učestvovao na proslavi Dana pobede u Moskvi deli na „Tviteru” kao da je reč o snimku napravljenom ovih dana na nebu Ukrajine. Takvih primera je mnogo, neki snimci su napravljeni tokom ratova na Bliskom istoku, pa se čak čuje i arapski jezik.

U britanskom parlamentu je predloženo da se zabrani emitovanje kanala Raša tudej jer, gle čuda, o situaciji u Ukrajini izveštava „u velikoj meri iz proruske perspektive”. Dok su, valjda, američke stanice poput Si-En-Ena lišene američke propagande.

Strahovi Rusije ne završavaju se Ukrajinom koju vodi Zelenski. NATO, veruju u Moskvi, može da ugrozi njihovu bezbednost i sa drugih strana. Nakon što je šef alijanse Jens Stoltenberg saopštio da je pozvao Finsku i Švedsku, koje inače nisu članice saveza, na virtuelni samit kako bi se razgovaralo o invaziji Rusije, Zaharova je upozorila da bi pristupanje ove dve nordijske zemlje NATO-u imalo „ozbiljne vojne i političke posledice, što bi zahtevalo da naša zemlja preduzme recipročne mere”. Očigledno je da Moskva odlučna da predupredi sve moguće opasnosti i da je spremna da to sada i bez ustezanja saopšti. Pa kako ko shvati.