Nelečeni glaukom dovodi do slepila

Glaukom je zajedničko ime za grupu očnih bolesti i predstavlja jedan od vodećih uzroka slepila. Reč je o hroničnoj i neizlečivoj bolesti koja, ipak, može da se drži pod kontrolom redovnim praćenjem i lečenjem. Glaukom karakteriše nepopravljivi, uglavnom spori gubitak vida nastao zbog oštećenja vidnog živca, nervnog puta koji prenosi sliku iz oka do mozga. Najčešće, ali ne uvek, glaukom je izazvan povišenim očnim pritiskom (pritisak unutar očne jabučice). Normalne vrednosti očnog pritiska su od 10 do 21 mmHg.

Kako ističe profesor dr Marija Božić, oftalmolog, oftalmohirurg i načelnica odeljenja za glaukom Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, procenjuje se da je trenutno čak 78 miliona ljudi u svetu bolesno od glaukoma, a 111,8 miliona ljudi ima predispoziciju da dobije glaukom do 2040. godine. U Srbiji ne postoje precizni podaci o obolelima jer glaukom nije bolest koja se mora obavezno prijaviti. Planirani registar obolelih još nije zaživeo, ali su pretpostavke da od glaukoma u našoj zemlji boluje oko 100.000 ljudi.

– U najvećem broju slučajeva ne postoje znaci koji nas upozoravaju na glaukom. Redovni i detaljni pregledi oftalmologa pomoći će da se ova bolest otkrije na vreme i da se drži pod kontrolom. Očna jabučica je ispunjena posebnim tkivima i očnom vodicom koja se stalno stvara i odvodi iz oka. Povišeni očni pritisak nastaje kada postoji blokada u normalnom oticanju očne vodice – ističe dr Božić.

Postoji nekoliko vrsta glaukoma, od čega zavise i simptomi ove bolesti.

To su primarni glaukom otvorenog ugla, koji obično zahvata oba oka, često asimetrično, sporo se razvija, bez bolova, crvenila ili naglog pada vida. Oboleli obično primeti sužavanje vidnog polja ili pad vida, ali kada je bolest već odmakla. Javlja se i primarni glaukom zatvorenog ugla, koji nastaje naglo, zbog naglog povećanja očnog pritiska u oku koje je u trenutku napada crveno, bolno, vid je zamagljen, osoba vidi dugine boje oko izvora svetla.

Ova forma glaukoma često je praćena i bolovima u jednoj polovini glave, mučninom i povraćanjem. Glaukom bez povišenog očnog pritiska izaziva oštećenje vidnog živca i nastaje iako očni pritisak ne prelazi granice normale. Velikim delom je posledica vaskularnih promena u oku i celom organizmu. Sekundarni glaukom nastaje kao posledica neke druge očne ili sistemske bolesti, a kongenitalni je prisutan od rođenja. Oči kod deteta rođenog s glaukomom su uvećane, suzne, a rožnjača, prednji providni deo oka, zamućen je.

– Rano postavljanje dijagnoze glaukoma i započinjanje lečenja ove bolesti znači da će oboleli sačuvati vid, pa se savetuju redovne kontrole oftalmologa. Na pregled kod oftalmologa potrebno je ići na svake dve do četiri godine ako ste mlađi od 40 godina, na svake dve do tri godine ako imate od 40 do 60 godina, ili na godinu-dve ako ste stariji od 60 godina. Ako znate da u vašoj porodici ima obolelih od glaukoma, potrebno je da se što pre javite oftalmologu. Dijagnozu glaukoma može postaviti samo oftalmolog. Osnovni oftalmološki znaci koji ukazuju na to da neko ima glaukom su povišen očni pritisak, promene u vidnom polju i oštećenje glave vidnog živca – ističe dr Božić.

Za postavljanje dijagnoze glaukoma potrebno je uraditi nekoliko pregleda. Pre svega, tu je merenje očnog pritiska. On se meri na aparatu za oftalmološke preglede (špalt lampa). Ova vrsta merenja je kontaktna jer se specijalni nastavak sa aparata za preglede (prizma tonometra) prisloni na rožnjaču. Pre merenja pacijentu se ukapa anestetik u oko, upotrebljava se i specijalna boja (fluorescein) i plavo svetlo na aparatu. Ovo merenje ne boli i nije neprijatno, samo zahteva saradnju pacijenta.

Vrlo često je potrebno ponoviti merenje očnog pritiska, tokom celog dana, na dva sata, kako bi se tačno utvrdile njegove vrednosti.

Gonioskopija je pregled kojim se određuje o kojoj vrsti glaukoma se radi, odnosno da li je reč o glaukomu otvorenog ili zatvorenog ugla (od čega zavisi i terapija). Posle davanja anestetika u kapima, na rožnjaču se prislanja specijalno staklo. Pregled ne traje dugo i nije bolan.

Pahimetrija je merenje centralne debljine rožnjače i izvodi se specijalnim aparatima, uz primenu anestetika u kapima. Tu je i pregled vidnog polja, koji traje nekoliko minuta, u zavisnosti od aparata i programa za analizu vidnog polja koji se koristi. Pregled je bezbolan, ali zahteva saradnju pacijenta i dobru koncentraciju. Radi se i pregled glave vidnog živca, uz pomoć specijalnih lupa, na špalt lampi i za njega je najčešće potrebno proširiti zenicu. Oftalmolozi primenjuju i takozvane imidžing metode za preglede očnog živca.

– Glaukom ne može da se izleči, ali može i mora da se leči, kako bi se sprečilo da dovede do slepila. Cilj lečenja glaukoma je spuštanje povišenog očnog pritiska i sprečavanje daljeg oštećenja vidnog polja. Prvo se najčešće propisuju očne kapi, jedna ili više vrsta. Korišćenje kapi za oči predstavlja najvažniji deo lečenja glaukoma. Velika je odgovornost očnog lekara da što ranije postavi dijagnozu glaukoma, ali još veća je odgovornost osobe koja ima glaukom da redovno koristi propisane kapi za snižavanje očnog pritiska. Glaukom je hronično oboljenje i kao takvo zahteva i hronično lečenje. Ako već koristite kapi za snižavanje očnog pritiska, obavezno ih redovno ukapajte pre nego što odete na zakazanu kontrolu kod oftalmologa – napominje dr Božić.

Naša sagovornica objašnjava da ukoliko glaukom ne može da se održava pod kontrolom korišćenjem kapi za oči, predlaže se neki od tretmana laserom ili hirurško lečenje, sa ili bez ugradnje posebnih vrsta implantata. Nelečeni glaukom će neminovno dovesti do sužavanja vidnog polja, smanjenja vidne oštrine i na kraju nepovratnog gubitka vida.