Kultni „Kum" u novom ruhu

Povodom obeležavanja 70 godina rada Muzeja Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj 11, kao i 50 godina od prikazivanja filmskog remek-dela „Kum” „Oskarom” nagrađenog filma reditelja Fransisa Forda Kopole, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, večeras, u 20 časova, biće održana svečana projekcija remasterizovane verzije ovog filma.

Tim povodom podsećamo na neke zanimljivosti o ovom kultnom ostvarenju. Na primer, Marlon Brando želeo je da lik dona Korleonea predstavi „kao buldoga”, pa je za audiciju obraze napunio vatom. Tokom snimanja, nosio je umetke koje je napravio zubar, a sada su to eksponati koji se mogu videti u Američkom muzeju filmske umetnosti u Kvinsu u Njujorku. Mačka koju Marlon Brando drži u krilu u uvodnoj sceni, lutalica je koju je Kopola pronašao u studiju u Harlemu. Mačka je mjaukala toliko glasno da su dijalozi morali naknadno da se nasnime. Najskuplja scena u filmu je scena Sonijevog ubistva i koštala je 100.000 dolara. Marlon Brando i Robert de Niro su jedina dva glumca koja su dobila „Oskar” tumačeći isti lik, dona Vita Korleonea. Marlon Brando se pojavljuje u filmu nepunih sat vremena.

Muzej Jugoslovenske kinoteke od svog osnivanja, 2. marta 1952. godine, nije bio ni muzej ni bioskop u tradicionalnom smislu tih reči već je predstavljao jedinstveni muzej pokretnih slika. Nakon osnivanja Jugoslovenske kinoteke 1949. godine, Kinoteka je povremeno koristila više različitih bioskopskih sala za svoje programe, sve od 1952. godine kada je počeo sa radom njen muzej u starom bioskopu „Union”, tj. „Kosovo”, u Kosovskoj ulici broj 11, gde se i danas organizuju svakodnevne projekcije. Muzej Jugoslovenske kinoteke tokom sedam decenija je bio i ostao kultno mesto ne samo za Beograđane već i za sve filmske profesionalce i ljubitelje filmske umetnosti Srbije, ali i nekadašnje Jugoslavije. U muzeološkom smislu, svaka projekcija filma koji je pohranjen na trajno čuvanje u Arhivu Jugoslovenske kinoteke, može se smatrati svojevrsnom privremenom izložbom. Zato nije teško razlučiti značaj postojanja Kinoteke, njenog arhiva, biblioteke, stalne muzejske postavke i njenih bioskopskih sala, danas jedinih dvorana u našoj zemlji gde se i dalje svakodnevno, pored digitalnih projektora, vrti filmska traka.