Mama, tata, naterali su me da dođem

Da nije društvenih mreža, situacija u Ukrajini mogla bi se opisati kao dvostruko dobitna.  Zvanično, Rusi napreduju a Ukrajinci  uspešno brane svaku stopu svoje zemlje.

Naravno, istina je negde između, o čemu svedoče i snimci sa društvenih mreža. Ukrajinci „šeruju” snimke izgorelih kolona ruske tehnike i nastradale golobrade vojnike. Rusi „postuju” klipove uništenih skladišta municije, napuštene rovove, olupine oborenih ukrajinskih aviona i helikoptera.

U moru informacija gde se više ne zna kome verovati, pojavila se i priča o zloupotrebi društvenih mreža u ratu. Moskva to ilustruje primerom zarobljenih ruskih vojnika koji telefonom zovu roditelje i porodice, dok ih snimaju ukrajinski zvaničnici i to emituju na društvenim mrežama.

Na jednom od snimaka vidi se očigledno umoran i demoralisan, navodno ruski vojnik, koji se predao. On se putem telefona obraća ocu i majci i poručuje da nije želeo da dođe u Ukrajinu, i da je nateran na to.

Taj i slične video snimke je na „Jutjub” postavilo ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova.

Rusi tvrde da je to kršenje Člana 13  Ženevske konvencije, koji poziva na zaštitu ratnih zarobljenika od uvreda i izlaganja  javnosti.

Geri Solis, veteran iz Vijetnama, sudija i autor knjige „Pravo u oružanim sukobima” smatra da je emitovanje snimaka ruskih vojnika jasno kršenje Ženevske konvencije.

„Svako ko je zarobljen mora biti zaštićen od zloupotrebe i zaslužuje medicinsku pomoć. Rusi koji su zarobljeni nose uniforme i oni podležu Ženevskoj konvenciji, kaže Solis.

On u tome vidi i pozitivan aspekt, takozvani „dokaz života” ne samo prema porodicama vojnika već i javnosti. Snimci su na neki način, garancija da će zarobljenici ostati živi.

Na još jednom snimku, vidi se mladić za koga se tvrdi da je zarobljen ruski vojnik. On telefonom razgovara sa majkom i kaže joj da je u Ukrajini i da je zarobljen, i poručuje joj da ne brine.

Društvene mreže u ratu koristi i druga strana. Na kanalima „Telegrama”, bliskim Rusima, mogu se naći snimci nastradalih ukrajinskih vojnika. U pojedinim slučajevima objavljuju se i poternice za, kako se kaže ekstremistima. Objave idu tako daleko da se u njima  tvrdi da se takvi ekstremisti obično ne uzimaju za zarobljenike.

.