Demoni rata nad Poljskom

Specijalno za „Politiku” - Varšava – Od početka rata u Ukrajini Poljska je vrlo aktivna u različitim evroatlantskim strukturama i regionalnim inicijativama koje su usmerene protiv Rusije i njenog predsednika Putina. Ova zemlja, s obzirom na njen geostrateški položaj, postala je važan logistički prostor za dostavu vojne i finansijske pomoći Evropske unije Ukrajini. S druge strane, zvanična Varšava aktivno se zalaže za snažno jačanje snaga NATO-a na istočnim granicama alijanse, od Baltika do Crnog mora. Nakon samita NATO-a i donetih odluka o povećanju borbene gotovosti, bezbednost vazdušnog prostora Poljske ojačana je prisustvom više od 100 aviona iz ratnih vazduhoplovstava Velike Britanije, Francuske i Holandije.

Jednoglasnom odlukom Sejma, donjeg skupštinskog doma, već u prvim satima ratnih sukoba usvojena je deklaracija o solidarnosti s Ukrajinom. Premijer Mateuš Moravjecki optužio je Rusiju da je „umesto diplomatskih rešenja izabrala rat i varvarstvo koji moraju naići na odlučan otpor celog sveta”. Predsednik vlade izneo je pojedine detalje o razgovorima koje je u novembru prošle godine vodio s mnogim liderima u EU, kada ih je, navodno, upozoravao na realni ratni scenario u Ukrajini. Inače, ratna eskalacija u Ukrajini i stvaranje hladnoratovske atmosfere između Zapada i Rusije znatno utiču na javnost u Poljskoj. Čak 78 odsto građana smatra da postoji opasnost od „ruske agresije” na Poljsku. Gotovo polovina ispitanika pribojava se „daljih ruskih osvajanja” na istoku Evrope, ali i zalaže za preduzimanje najoštrijih političkih i ekonomskih mera protiv Rusije.

Stav poljske vlade podržale su i opozicione grupe, poput Levice, koje su se ranije zalagale za fleksibilniji odnos prema Rusiji. Vlast i opozicija u Poljskoj načelno su saglasne da se poveća vojni budžet i izdvoje znatna sredstva za smeštaj izbeglica iz Ukrajine. Namera desničarske vladajuće koalicije je da do 2026. godine za resor odbrane bude obezbeđeno tri odsto ukupnog budžeta, dok bi vojne snage iznosile 250.000 pripadnika aktivnog sastava i 50.000 pripadnika teritorijalne odbrane.

Opozicija, s druge strane, od Jaroslava Kačinjskog, lidera vladajuće partije Pravo i pravda (PiS), traži da urgentno reši sve probleme s Briselom u vezi s domaćim zakonodavstvom, kako bi Poljska u novonastalim okolnostima mogla da raspolaže znatnim sredstvima za resor odbrane.

Donald Tusk, lider najjače opozicione partije Građanska platforma (PO), pozdravio je odluku nemačkog premijera Šolca o suspenziji projekta „Severni tok 2”, što bi, po njegovom mišljenju, moglo da pozitivno utiče na smirivanje poljsko-nemačkih tenzija u energetskoj politici. Tusk je pozvao i vladu Moravjeckog da učini sve kako bi „Ukrajinci i čitav svet bili uvereni da je Poljska pravi dom za izbeglice koje beže od ruske agresije”.

Varšava je bila i domaćin sastanka grupe Bukureštanska devetka (B9), koju čine Poljska, Rumunija, Litvanija, Letonija, Estonija, Mađarska, Slovačka, Češka i Bugarska. B9 je inače formirana kao regionalna inicijativa 2014. na predlog Poljske i Rumunije, kao odgovor na rusku aneksiju Krima i ima za cilj koordinaciju i razmenu stavova država istočnog krila NATO-a u vezi s bezbednosnim pitanjima. Predsednik Poljske Andžej Duda ocenio je da su se „demoni velikog rata, neviđeni od 1945, vratili u Evropu” i oštro kritikovao bogate zemlje EU za naoružavanje Rusije, „uglavnom od prodaje nafte i gasa evropskim tržištima”.

Poljski mediji istakli su da je mađarski predsednik Janoš Ader bio oštriji u osudi Rusije od premijera Viktora Orbana, s obzirom na iskazanu spremnost zvanične Budimpešte da se saglasi sa svim odlukama EU i NATO-a.

Mađarska je, po rečima Adera, u potpunosti spremna na prihvat velikog broja izbeglica iz Ukrajine i davanje svake vrste humanitarne pomoći. Bugarski predsednik Rumen Radev, inače često na udaru političara u EU zbog dosadašnje politike „otvorenih ruku” prema Rusiji, pozvao je na evropsku solidarnost i jedinstvo kao odgovor na „rusku agresiju i pretnje”. Ocenama iznetim na sastanku pridružila se i slovačka predsednica Zuzana Čaputova, koja je istakla da je „Putin napao evropsku bezbednost”.

Poljska se već suočava s velikim izbegličkim talasom od više od 350.000 ljudi. Po nezvaničnim informacijama, Poljska je spremna za prihvat milion izbeglica iz Ukrajine, ali se strahuje da bi taj broj mogao da bude i znatno veći. Ukrajinci mogu da pređu granicu na desetak prelaza i bez ikakvih ličnih dokumenata. Za sve izbeglice organizovani su prihvatni punktovi u svim regionalnim centrima, kao i besplatno lečenje, prevoz i hrana.

Pored pomoći preko državnih institucija, crkve i nevladinog sektora, organizuju se brojni mitinzi podrške, kao i kampanje u medijima i na društvenim mrežama. Medijski izveštaji prepuni su mnogih potresnih svedočanstava izbeglih Ukrajinaca, koji još ne znaju ništa o sudbinama najbližih. Jedno je sigurno – rat je otvorio novu tešku stranicu u rusko-poljskim odnosima i ozbiljno će testirati bezbednost istočne Evrope u dugoročnoj perspektivi.