Mars u februaru

Kada sam, pre nekoliko godina, objavio aforizam : „Ako zarate Rusija i NATO, Srbi i Crnogorci će biti u prvim redovima. Ali na suprotnim stranama”, računao sam da je to samo mala šala na naše teme. A onda je bog Mars hrupio na Zemlju i sve je postalo smrtno ozbiljno.

 Rat je još daleko od nas, ali nas i te kako dotiče. Makar emotivno. Podelili smo se opet na one koji su zaboravili 1999. godinu i one koji su ushićeno čitali naše tabloide, gde se do detalja opisivalo svako novo Putinovo oružje. Takođe ushićeno. Naš brod zasad plovi sredinom reke, ne priklanjajući se nijednoj obali; ali ima onih burlaka sa Volge, kao što su Dačić i Vulin¸  koji bi se, ipak, iskrcali na levu obalu. Tabloidi, pogotovo oni režimski, kao da su malo nervozni tokom događaja.  Zašto Vladimir Vladimirovič toliko okleva!?

 U međuvremenu, Zelenski traži da EU primi Ukrajinu po hitnom postupku. Možda mu i usliše molbu, što znači da, kad te oni polupaju, nisi interesantan, ali kad te neko drugi polupa, kao sada Ukrajinu, raširićemo ruke i prigrliti te.

  U svakom slučaju, ovaj rat je krvav, jer je bratoubilački, što smo mi apsolvirali davno i više puta. Ono biblijsko: „Ko ti iskopa oko? Brat, zato je toliko duboko” još važi, pogotovo na ovom našem divljem istoku.

Mi se još borimo sa empatijom. I jedni i drugi mi. Neki bi da je uvećaju, a neki da je priguše. To razdire predsednika, koji reče kako je u tri dana ostario deset godina. Za razliku od Bogija Karića koji je za tri dana podmlađen dvadeset godina, jer je administracija jača od nauke. Možda je, kad  je predsednik u pitanju, to i dobro, jer je nekako zreliji, pa neće onako dečački pljuvati opoziciju i hvaliti se odličnim ocenama.

Uostalom prekriće sve to „snegovi i šaš”, a mi ćemo kusati ono što ćemo zamesiti 3. aprila. Dva dana posle svetskog Dana šale. I Čkaljinog rođendana.

 Što se korone tiče, i ona je malo ustuknula čim se zapucalo.