„Jad Vašem" spasava Putinovog oligarha

Izraelski premijer Naftali Benet ponudio je posredničke usluge Moskvi i Kijevu i nastavlja da tiho pomaže kako bi se vojni konflikt prekinuo, a u međuvremenu nekolicina ruskih oligarha svoje jevrejskog poreklo ili izraelsko državljanstvo pokušavaju da iskoriste kako bi izbegli da dospeju na liste zapadnih sankcija Rusiji.

Zvanični Izrael obazrivo je reagovao, izbegavajući jasne osude ruske agresije, pa je želja da se sačuvaju kanali direktnog komuniciranja sa obe zaraćene strane vladu postavila na metu kritika onih koji očekuju da Vladimir Putin bude identifikovan kao isključivo odgovoran za kršenje međunarodnog prava i gaženje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski, poreklom Jevrejin, uz dozu ogorčenja kaže: „Ne osećam da se izraelski premijer obmotao ukrajinskom zastavom.”

U krizu su se, ovako ili onako, uključili i neki poznati ruski oligarsi jevrejskog porekla i dvojnog rusko-izraelskog državljanstva. Među njima su milijarderi Mihail Fridman, Oleg Deripaska i Roman Abramovič.

Fridman, vlasnik Alfa banke, najveće privatne finansijske institucije u Rusiji, čiji su roditelji ukrajinski državljani koji žive u Lavovu, uzdržao se da direktno kritikuje Putina, ali prvi je javno upozorio na „tragediju”, pozivajući na prekid „krvoprolića”.

„Ja sam biznismen sa odgovornošću za hiljade mojih zaposlenih u Rusiji i Ukrajini”, poručio je Fridman, čije se bogatstvo ceni na više od 14 milijardi dolara. „Uveren sam da rat nikada ne može da bude odgovor. Ova kriza će koštati života i oštetiti dve nacije koje su bile bratske stotinama godina.”

U danu kada je Fridmanova poruka objavljena u „Fajnenšel tajmsu” oglasio se još jedan ruski Jevrejin. Vlasnik druge najveće svetske firme za izvoz aluminijuma i velikih energetskih biznisa Oleg Deripaska apelovao je na što brže pokretanje pregovora.

Deripaska se 2018. našao na crnoj listi američkog ministarstva finansija pod optužbom za pranje novca, podmićivanje vladinih službenika i pretnje poslovnim rivalima. Administracija Donalda Trampa ukinula je sankcije njegovim kompanijama mada je on lično ostao na listi, što ga je, po njegovim rečima, koštalo sedam i po milijardi dolara.

Tu je i jedan od vodećih ruskih oligarha Romana Abramovič, koji je svoje bogatstvo od 12-13 milijardi dolara stvorio na privatizaciji ruskih naftnih kompanija, postao magnat metala, a 2018. je, kao najbogatija osoba ikada, dobio izraelsko državljanstvo.

Svoj trojici se pripisuju bliski odnosi s Putinom, a oni sada pokušavaju da svoje poslovne interese – oslanjajući se na jevrejsko poreklo ili dvojno državljanstvo – spasu pred naletom dosad nezabeleženo razornih sankcija koje je Zapad uveo Rusiji.

Deripaska se poziva na finansijsku pomoć obrazovnim programima koje je u Rusiji vodila Jevrejska fondacija i na aktivnosti najveće dobrotvorne fondacije u zemlji koju je pokrenuo. Fridman je koosnivač Ruskog jevrejskog kongresa i filantrop mnogih jevrejskih institucija, uključujući i jerusalimski memorijal „Jad Vašem”, posvećen žrtvama Holokausta.

Upravo je taj memorijal u Izraelu dospeo u središte polemike pošto je u februaru od Abramoviča primio donaciju koja se ceni na nekoliko desetina miliona dolara. „Jad Vašem” je, u znak zahvalnosti drugom najbogatijem Izraelcu, kod američkog ambasadora u Jerusalimu lobirao da ruski milijarder „zbog doprinosa jevrejskom narodu” ne bude stavljen na listu sankcija Zapada.

Apelu su se pridružili Univerzitet u Tel Avivu, medicinski centar „Šeba” iz Tel Hašomera i, tvrdi se, David Lau, glavi rabin zajednice Aškenazija. Usledila su reagovanja.

„Čak i da je ’Jad Vašem’ uveren da rusko-izraelski milijarder ima čiste ruke i da nema nikakve veze s Putinovim ubilačkim režimom, nije posao ove institucije da bude njegov advokat”, upozorava liberalni „Harec”. „To posebno ne bi trebalo da radi sada, u svetlu tajminga donacije i ruskog napada na Ukrajinu i nepredvidivog globalnog konflikta.”

U Izraelu sve glasnije zahtevaju da država obezbedi veću finansijsku izvesnost „Jad Vašemu” kako memorijal ne bi u najvećoj meri zavisio od privatnih donacija i kako se ne bi pretvorio u „perionicu Šoa”, pod kojim imenom Jevreji pamte godine nacističkih pogroma koji su koštali života šest miliona Jevreja.

Abramovič tvrdi da je tokom poslednje dve decenije s više od 500 miliona dolara doprineo zdravstvu i obrazovanju u Izraelu i jevrejskim zajednicama širom sveta, ali je finansijski podržavao i organizaciju „Elad”, koja je kritikovana zbog napora da se osnaži jevrejska kolonizacija istočnog Jerusalima. Pod pretnjom britanskih sankcija on namerava da proda engleski fudbalski klub Čelsi, najavljujući da bi dobijeni neto prihod donirao žrtvama rata u Ukrajini.

Situacija mnoge u Izraelu vraća na vreme kada je bivši premijer Benjamin Netanijahu omogućio da „Jad Vašem” posete antisemitski orijentisani lideri, kao što su mađarski premijer Viktor Orban, koji je za „izuzetnog državnika” proglasio Mikloša Hortija, fašističkog vođu koji je tokom Drugog svetskog rata hiljade Jevreja poslao u smrt. Ili italijanski desničar Mateo Salvini, koji u svojoj zemlji promoviše vrednosti direktno suprotne onima „Jad Vašema”.

„Moralni aspekt morao bi da bude uzet u obzir – nije moguće znati koji interesi navode donore da otvore svoje novčanike, ali ti interesi nisu uvek svedeni isključivo na brigu da se ovekoveči jevrejsko nasleđe. Ponekada postoji i želja da operu svoju reputaciju ili očiste sopstvenu savest”, zaključuje „Harec” u redakcijskom uvodniku.