Omiljeni Slovak

Ako postoji tema koja zbližava sve navijače Novaka Đokovića, to je Marjan Vajda. Od stručnjaka do penzionera i domaćica kraj televizora, svakoga to lice obasja kao pun mesec, bilo da se detinje veseli ili očinski zabrinuto ćuti na klupi. I većina sada s tugom preživljava njihov novi rastanak.

Jer Vajda (57) nije samo ta srdačna vedrina sa klupe, on je realni suvlasnik 20 grend slem titula i 85 od 86 titula tokom 15 godina saradnje. Potvrdio je to i svojim odsustvom u dosad natežem periodu Đokovićeve karijere, između prvog osvajanja Rolan Garosa 2016. i povratka na šampionski put na Vimbldonu 2018.

Kada je dosegao jedan od svojih vrhunaca za istoriju tenisa, povezujući pehare na sva četiri najveća turnira, Đoković se sudario sa samim sobom, s motivacijom, povredom i operacijom koju je želeo da izbegne. Na polovini tog perioda prvi put se rastao s Vajdom i pokušao da krene iz početka, sa Agasijem i Štjepanekom. Nije išlo.

Đokovićeve iznenađujuće odluke omiljena su zabava na širokoj lepezi stavova navijača, od mržnje do obožavanja najboljeg tenisera sveta. Nema tog koji bar jednom nije preporučio bolji potez od Đokovićevog. Kao i svi „kibiceri”, često se čude i pitaju ko to daje loše savete najboljem i zašto nije još bolji od najboljeg. Mnogi žele da javno iznesu svoje viđenje, u nadi da će ih šampion čuti i poslušati. Zaboravljaju da Novak neće promeniti svoje odluke ni na nagovor najbližih i da je stigao dotle dokle jeste upravo takav kakav je, uz mnogo pokušaja i pogrešaka, ali uz neograničenu veru, uz spremnost da kasnije prizna svoju grešku i pođe drugim putem.

Uvek je bio svoj u krupnim pitanjima i s tom svojeglavošću stigao gde niko nije. Što je još važnije, uvek je bio spreman i da se koriguje i popravlja unedogled, posebno na terenu. Da nije takav, ne bi još 2006, na početku karijere, odbio primamljivu ponudu Velike Britanije, kao što ni 2021. ne bi na Olimpijskim igrama dodao svom programu i mešoviti dubl iako su ga od toga odgovarali svi najbliži.

Jedan od njih bio je i Marjan Vajda, uvek sa savetom, ali i sa spremnošću da bude odbijen. Ćutke je nosio štit gospodaru, kao verni Sančo Pansa, znajući da moderni Don Kihot može da poruši više vetrenjača nego što je on video u celoj karijeri. Nikada nije mnogo govorio o tajnama saradnje, osim kada se 2018. vratio u tim, na jedan nemušti telefonski poziv pulena, duboko uzdrmanog padom ispod 20. mesta svetske liste. Tada je Vajda prvi put izneo zahteve i uslove za dalju saradnju. I desilo se novo čudo.

Kažu da su se o novom rastanku dogovorili još posle Đokovićevog samoiscrpljivanja na Olimpijskim igrama. Čuvali su to kao tajnu, Vajda mu je bio najveća podrška u eri australijskog poniženja, a sada ga još jednom pušta da traži svoj put na novoj raskrsnici, u vreme neizvesnih ambicija za nevakcinisanog Đokovića.

U vreme tužnog razdruživanja najbližih, od prisilne socijalne distance do razdruživanja bratskih naroda. Kao što brižni roditelj zna kada mora da pusti dete, Vajda veruje da će se Đoković u novim okolnostima ponovo dići. A trag legendarnog prijateljstva će ostati i između dva naroda. Jer malo je reći da je Vajda, kao drugo Đokovićevo lice, omiljeni Slovak u Srbiji, ali nije mnogo dodati da je zaslužan i za bolje razumevanje dva naroda.