Kuda ide ovaj svet

Čitajući napise o najnovijim događajima na evropskom prostoru, gledajući kolone nesrećnih ljudi koje prelaze granicu svoje zemlje i hitaju u neizvesnost i slušajući izjave moćnika svetskih sila, dobro plaćenih poslenika glavnih centara moći – uključujući jačanje meke moći, možemo da zaključimo da sve to ne vodi svet u srećnu budućnost, već više asocira na Ćosićevo „Vreme zla” i na afričku poslovicu „Kad se tuku slonovi, nastrada trava”.

Neodgovornost onih moćnika koji nastoje da upravljaju svetom ili na to pretenduju, dovodi svet u globalnu ekonomsku krizu, u opasnost od novog svetskog rata, u povećanje ionako velikog broja siromašnih, katastrofalne prisilne migracije, u produbljivanje razlike između sve većeg broja siromašnih i malog broja bogatih, kako između zemalja, tako i unutar njih. Vojni konflikt u Ukrajini imaće, bez sumnje, veliki uticaj na privredni rast, na inflaciju koja ugrožava standard života ljudi u Evropi, pre svega, ali donosi ogroman rizik i za svetsku privredu u celini, koja tek treba u potpunosti da se oporavi od šoka pandemije.

Ratni sukob je usledio posle višenedeljnih tenzija, koje su već izazvale potrese u svetskoj privredi povećanjem cena energije. Dok se Ukrajina bori za opstanak, vlade zapadnih zemalja preduzimaju korake da uvođenjem sankcija kazne Rusiju, iako su svesne da će na taj način pojačati uticaj sukoba na sopstvene ekonomije. Domaćinstva koja troše sve veći deo svojih prihoda na gorivo i grejanje imaće manje novca za druga dobra i usluge. Napisi iz Ruske Federacije pokazuju da se ova zemlja „spremila” za kombinovani uticaj slabe rublje, previranja na tržištu i poremećaje u trgovini i saobraćaju koji izazivaju duboku ekonomsku recesiju. Sve ovo svi dobro znaju, ono što se ne zna jesu dubina ekonomske, pa i svake druge krize, i njeno trajanje. Namera zapadnih država da nanose što veće ekonomske gubitke Rusiji vratiće se u dužem periodu kao bumerang, koji će asimetrično pogoditi pojedine zemlje, što će poremetiti njihovo jedinstvo i uticati na sve sfere života u Evropi, pa i u Srbiji, koja je ne samo njen deo, nego mnogo šta deli s njom. Iako je mala zemlja, teško je očekivati da ima i manje problema.

Vladimir Grečić,
redovni profesor u penziji