Stvaranje novog sveta

Kako spasti čovečanstvo, kako spasti ovu planetu od „bolesnih ljudi, lažno obrazovanih, sujevernih, zlih, ozlojeđenih, samovoljnih, osvetoljubivih, krvožednih (Kleopatra je volela da zabada čiode u dojke svojih robinja), samovoljnih... samoljubivih političara” („Sve o političarima...”, Meša Selimović „Tvrđava”)?

Da li je moguće da čovek na ovoj planeti nije dovoljno obrazovan da sagleda da je jedini način opstanka čovečanstva dogovor o zajedničkom pristupu održanju planete, a ne podvajanje sveta na istok i zapad, sever i jug?

Šta ako je čovek samo proba da li to stvorenje može da se održi na ovoj planeti?

„Nacionalna mržnja je najžešća na najnižim stupnjevima kulture”, zapisao je Gete.

Politika nije po volji čoveka, jer ništa pametnije nisu izmislili od „demokratije”, a ona je diktatura većine nad manjinom. A da bi se i do nje stiglo, treba „obrazovati narod kako bi pratio te demokratske procese”. Bžežinski kaže: „U trenutku napada na Irak američki srednjoškolci nisu znali da na mapi pokažu gde se Irak nalazi.” Ne znaju ni da je Rostov u Rusiji, pa kažu: „Rusi nikad neće zauzeti Rostov.” Zaista da se normalan čovek zapita zašto se ljudi ne obrazuju ako hoće da prate demokratske procese, za šta je još i Sokrat rekao da je to uslov i zadatak vodećih političkih struktura.

Možda i zbog toga što ne znaju da je Hegel rekao da ne možeš suditi o nečijoj kulturi ako nisi proučio kulturni i istorijski razvoj čovečanstva, možda i zbog toga što nisu rekli svojim sinovima da zemlja na kojoj se nalaze nije njihova, već je oteta od domorodaca.

Potrebno je da ljudi saznaju da je „najveće čovekovo dostignuće upoznati sebe samoga”, a američki pisac Sol Belou kaže da su duhovno jedan vek iza evropskog i istočnoevropskog čoveka, koji je iz svoje patnje došao do najvišeg znanja, a „američki Tolstoj” Džonatan Frenzen kaže da je „Amerika rak na ovoj planeti”, pa se pridružio Ničeu, koji kaže da je Amerika velika greška.

Da li je moguće da oni to zaista nisu pročitali?

Ima li vremena da se ti ljudi obrazuju kako bi pratili te demokratske promene, i da rade na spasenju planete na demokratski način sporazumevanja sa svim ljudima o zajedničkom životu na ovoj planeti, ili će biti odgovorni za propast? Da li je moguće da misleći ljudi i svi ti intelektualci samo gledaju kako nam političari svojom nesposobnošću za iskren dijalog uništavaju planetu?

„Poluznanje je despot kakvog još nikada do sada nije bilo, pred kojim dršće i sama nauka i sramno mu povlađuje.”

Na mislećim i razumnim ljudima takođe je odgovornost, i poslednji je trenutak da sprovedu, kako filozofi kažu, re-evoluciju postojećeg sistema, sačuvaju čovečanstvo i planetu na kojoj ovaj čovek živi.

Zdravko Zdravković,
arhitekta