Srbija treba da prati sopstvene interese

Kroz realizaciju nacionalne strategije, boriću se da se svaki građanin koji voli ovu državu u njoj oseća kao svoj na svomeMi moramo misliti o svom interesu, Srbija nije članica ni EU, ni NATO-a, pa nema ni obaveze da u ukrajinskoj krizi postupa u skladu sa njihovim interesima, već da zastupa poziciju pozivanja na mir i da, po uzoru na još neke zemlje, ponudi da bude jedan od posrednika u rešavanju krize u Ukrajini, kaže Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i njen predsednički kandidat na predstojećim izborima.

Odluku da Srbija u UN glasa za rezoluciju kojom se osuđuje rusko narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ocenili ste kao svrstavanje uz NATO, zašto kad mi imamo problem teritorijalnog integriteta s KiM?

Nije reč samo o tome šta je, već i ko je to predložio, s kojim ciljem. Rezolucija protiv Ruske Federacije jeste deo političko-vojne agende NATO-a. Rusija je kao stalna članica SB UN štitila naš teritorijalni integritet na Kosmetu, dok je NATO direktno vojno i politički odgovoran za okupaciju naše južne srpske pokrajine i narušavanje teritorijalne celovitosti Republike Srbije. Principijelno je podržavati poštovanje međunarodnog javnog prava. Ništa manje principijelno je i ne svrstavati se na stranu onih koji su te principe pogazili u slučaju Srbije i Crne Gore, BiH i Republike Srpske, Iraka, Sirije, Avganistana, Libije, a ranije kroz dvadeseti vek u slučaju Vijetnama, Kambodže,  zemalja Južne i Srednje Amerike i brojnih drugih.

Zar ne mislite da bismo glasanjem protiv, ili uzdržavanjem, ugrozili sopstveni interes na KiM?

Možemo postaviti isto pitanje u suprotnom smeru. Zar ne ugrožavamo sopstveni interes na KiM glasanjem za rezoluciju protiv svetske sile koja je zastupala i branila naše interese na KiM? Situacija i pozicija Srbije u kontekstu najnovijih dešavanja je veoma složena i kompleksna. Smatram da je prvobitna odluka državnog rukovodstva da ukaže poštovanje teritorijalnom integritetu Ukrajine, a odbije uvođenje sankcija Rusiji, predstavljala optimalno rešenje, dok je glasanje za rezoluciju protiv Rusije kod velikog broja građana, sasvim opravdano, izazvalo duboku zabrinutost da državna vlast polako podleže pritiscima NATO-a. Moramo misliti o svom interesu. Šta ako se rat uskoro zaustavi, obe strane sednu za pregovarački sto, Zapad i Rusija krenu sa poboljšavanjem narušenih odnosa, a to je, ako čitamo istoriju i pratimo geopolitičku dinamiku, realno da se dogodi u jednom trenutku. Na šta će i na koga će onda Srbija da se osloni u UN, pošto je prethodno glasala za rezoluciju protiv Rusije zbog onih koji su joj narušili teritorijalni suverenitet zemlje na Kosmetu?

Vidimo ogromne  pritiske zbog neuvođenja sankcija Rusiji, kako biste vi, kao predsednik, postupali?

Nisam od onih koji smatraju ili govore da imaju rešenje za sve. Ne zanima me populistička demagogija već ozbiljna politika. Srbija nije članica ni EU, ni  NATO-a, pa nema ni obaveze da postupa u skladu sa njihovim interesima. Kao što možete da vidite, Mađarska koja je članica EU, i Turska koja je članica NATO-a, ne izvršavaju bespogovorno naloge Brisela i Vašingtona, već spoljnu politiku koncipiraju u skladu sa svojim interesima. Srbija, pre svega, treba da zastupa poziciju pozivanja na mir i da, po uzoru na još neke zemlje, ponudi da bude jedan od posrednika u rešavanju krize u Ukrajini. To je potencijal koji joj nudi neutralna pozicija. I to je moj odnos kao predsedničkog kandidata prema ovoj situaciji. Stabilno i državotvorno uz Srbiju, bez priklanjanja opštim medijskim i političkim histerijama u koje pokušavaju da nas uvuku.

Izostanak investicija sa Zapada, ili povlačenje postojećih, teško bi se odrazio na našu privredu, pa samim tim i na građane...

To je, pre svega, pitanje za one koji su se opredelili za takvu politiku. Mi, svakako nismo. U svakom slučaju, ukoliko nam sa Zapada prete povlačenjem investicija ili ekonomskom izolacijom, za početak je potrebno kazati narodu istinu – da prekoputa nas nisu nekakvi zapadnoevropski partneri, kako ih nazivaju i predstavnici sadašnje i bivše vlasti, već države koje pretenduju da budu gospodari, a nas da tretiraju kao sluge koje pod ultimatumima izvršavaju njihove naloge i žrtvuju sopstvene interese zbog njihovih. Takođe, smatram da se investitori rukovode logikom profita, a nigde kao u Srbiji ne mogu pronaći ovakve poslovne uslove, koji su daleko bolji nego što ih imaju domaći preduzetnici.

Britanski „Gardijan” objavio je autorski tekst Anatola Livena, profesora na Kraljevskom koledžu u Londonu, koji piše da bi rešenje ukrajinske krize moglo biti da Zapad prizna Krim kao deo Rusije, uz ukidanje sankcija, a zauzvrat bi Rusija priznala nezavisnost Kosova, mislite li da može doći do toga?

Ne verujem u takav ishod ali ne isključujem nijedan rasplet, posebno ako se Srbija opredeli za NATO protiv Rusije. Uostalom, možda nas pritiscima da zauzmemo stranu, NATO, žargonski rečeno, „navlači”, da oslabimo odnose s Moskvom, pa da onda Rusiji predloži nešto što uključuje i takvu vrstu trgovine.

Imate li neki plan za takav slučaj?

Imam, delimično sam ga već saopštila. Nisam za to da narušimo tradiciju savezništva sa Rusijom ili izgubimo odnose koje imamo sa tom velikom i moćnom zemljom. Ja sam za to da uradimo ono što možemo i da ne radimo ono što ne moramo.

Šta građani mogu da očekuju od vas, ukoliko budete izabrani za predsednika?

Mogu da očekuju da budem zastupnik i branilac Ustava Srbije u svim smerovima u kojima on pravno i politički definiše poredak i teritorijalni integritet, ograničava političku samovolju i obezbeđuje i štiti prava pojedinca i nacije. Boriću se svim raspoloživim političkim sredstvima za odbranu naše teritorijalne celovitosti, a odnosom prema funkciji potrudiću se da se povrati poverenje građana u državu i politiku uopšte. Zalagaću se da se obnovi nacionalno samopouzdanje i ojača državničko dostojanstvo. A kroz realizaciju nacionalne strategije, boriću se da se svaki građanin koji voli ovu državu, u njoj oseća kao svoj na svome.