Napuštena raketa pala na Mesec?

Deo rakete težak više od tri tone koji su naučnici u svemirskim stanicama širom naše planete godinama pratili, prema njihovim procenama, završio je svoje putovanje pre nekoliko dana, kada je pao na tamnu stranu Meseca.

Stručnjaci smatraju da je prilikom pada ovog svemirskog otpada stvoren manji krater i da je podignuta velika količina prašine na Zemljinom satelitu. Međutim, sa naše planete ovaj događaj nije mogao da se vidi, pa se očekuje  da će  potvrdu za svoju teoriju dobiti u narednim nedeljama, kada sateliti budu „pregledali” površinu Meseca i pronašli novi krater, prenosi Bi-Bi-Si.

Poreklo rakete je ostalo sporno: eksperti Nase u početku su verovali da je reč o letelici „Falkon 9” kompanije „Spejs eks”. Kompanija milijardera Ilona Maska već nekoliko godina unazad iz Kejp Kanaverala, SAD, lansira u orbitu rakete koje najčešće nose satelite namenjene u razne svrhe. Smatralo se da je i raketa koja je pala na Mesec u prvim danima marta najverovatnije poreklom iz kompanije Ilona Maska i da je u svemir lansirana 2015. godine noseći opservatoriju „Dip spejs klimat”, odnosno satelit za posmatranje.

Stručnjaci su pretpostavljali da je letelica ostala bez goriva, a prema njenoj poslednjoj viđenoj putanji procenili su da je pala na tamnu stranu Meseca. Kompanija u čijem je vlasništvu bila pomenuta letelica nije se oglasila. Na drugoj strani postoji i teorija da je ovde reč o kineskoj raketi, što ova država demantuje.

Napuštena letelica u svemiru prvi put je uočena 2015. godine i to iz centra za istraživanje svemira u Arizoni. Bila je u visokoj orbiti, daleko od Zemljine atmosfere. Svrstana je u „svemirsko smeće”, odnosno objekat koji je ostao bez goriva ili energije da se vrati na našu planetu.

Iako deluje izuzetno mali u odnosu na kosmos, svemirski otpad predstavlja potencijalnu opasnost jer ga ima sve više. Reč je o delovima letelica ili satelita koji „plutaju” svemirom i često se i po nekoliko godina izgube iz vidokruga moćnih teleskopa. Astronom Bil Grej kaže da je praćenje „svemirskog smeća” detektivski posao, jer se oznake rakete ne mogu videti, a kretanje ovakvih objekata prati se na osnovu predviđanja ruta. Da bi se otkrilo kome pripadaju ostaci letelica ili satelita, ove rute porede se sa datumima i lansiranjima raketa i njihovim putanjama. Ali, problem je, objašnjava Grej, što ne objavljuju svi da su lansirali projektile.

Po oceni profesora Hjua Luisa sa Univerziteta Sautempton važno je „držati na oku” šta se dešava sa otpadom koji se nalazi duboko u svemiru, jer postoji mogućnost da se neki njegov deo „vrati” na Zemlju. Evropska svemirska agencija procenjuje da sada u kosmosu postoji oko 36.500 komada svemirskog otpada većeg od deset centimetara.