Zdrava umetnica

Usred rata u Ukrajini, naftne i finansijske krize, uoči izbora, glavna tema i predmet polemike ovih dana nije bila ni vakcina, ni Novak Đoković, niti Zvezda i Partizan. Nisu to bili toliko ni političari i predstojeći izbori koliko jedna pesma – „In corpore sano”, koja će ove godine braniti boje naše zemlje na „Pesmi Evrovizije” u Torinu. Njen tvorac Ana Đurić, poznatija kao Konstrakta, jedne martovske večeri, sasvim tiho, ušunjala se u naše glave i poručila – umetnica mora biti zdrava! I poput cunamija, preko noći, preplavila je društvene mreže. Mediji, i oni tabloidni i oni „pristojniji”, požurili su da predstave ovu neobičnu autorku i da zatraže odgovor u čemu je tajna njenog uspeha. Kako je tako alternativna pesma uspela da oduševi publiku koja je do juče bila naklonjenija nekim drugim melodijama? Danas gotovo svi horski pevaju: „Biti, biti, biti zdrava!” Da li smo shvatili koliko je važno biti zdrav, pogotovo danas, u vreme pandemije, ne samo virusa korona već i onog razornijeg, virusa kiča i neukusa, u vremenu kada svi treba dobro da operemo ruke! Zar to nije već veliki uspeh za Srbiju, u kojoj su starlete i njihovi životi glavna vest? U kojoj neki drugi pune koncertne sale, a skaradne pesme se vrte na plej-listama mladih.

Zar je trebalo da se desi Konstrakta na javnom servisu kako bismo shvatili da ima i onih koji vole da čuju i nešto drugo? I šta im se to desilo pa su se probudili?

Da li zbog originalnog nastupa, da li zbog poruke koju je svako na shvatio različit način, da li zbog toga što su nam dosadila uvek ista imena i vrednosti? Svakako, desilo se čudo. Prvi put u istoriji održavanja izbora za „Pesmu Evrovizije” stigao je rekordno veliki broj glasova publike za jednog izvođača koji je iskočio iz šablona, koji je do juče bio na margini muzičke scene iako njena karijera traje već više od decenije.

Pobedio je autsajder. Ana Đurić, Konstrakta, nekadašnja članica grupa „Mistejk, mistejk” i „Zemlja gruva”, jedna sasvim obična žena, arhitekta, majka dvoje dece, supruga, predsednica stambene zajednice, umetnica koja se suočava sa svim problemima običnih građana, i sa bolestima, i duhovnim i fizičkim, i sa birokratskim, i sa građanskim, ženskim... Još kada se u to umeša i „odbegla princeza” Megan Markl, da li je ova pesma dodatno dobila na značaju? Da li zbog toga i svetski mediji sada znaju za Konstraktu? I da li je uopšte više važno kako ćemo se dalje plasirati kada smo već izvojevali pobedu?

Naravno, ima i onih koji su šokirani. Ali jedno je sasvim sigurno – o njoj se priča! Korisnici „Tiktoka” dobili su novu koreografiju, deca u školi pevuše na času... Sociolozi analiziraju, kulturolozi zapisuju, poneki cokću posmatrajući ovaj performans, koji su mnogi uporedili sa onim kojim je svojevremeno konceptualna umetnica Marina Abramović uzburkala umetničku scenu.

Šta nam je Konstrakta tačno poručila 5. marta? Da li oni osvešćeni ipak nisu u manjini? Da li je ovo novo lice Srbije? Vreme će pokazati. Svakako, svi smo iznenađeni što su ispod reflektora napokon stali i oni malo drugačiji!