Kad je Putin bilo koga napao

Protrljali ste oči, ponovo pročitali izjavu, rekli sebi da niste dobro čuli, još jednom poslušali vest, ali s vašim vidom i sluhom je sve u redu – Sergej Lavrov je u četvrtak zaista izjavio da Rusija „nije napala Ukrajinu”.

„Ne planiramo napade na druge zemlje. Ni Ukrajinu nismo napali”, saopštio je ruski ministar spoljnih poslova iz Antalije, gde se sastao sa ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom.

Lavrov je samo jedan od onih koji nas u poslednjih dvadesetak dana, koliko traje rat u Ukrajini, prave ludima i nabeđuju da ne vidimo ono što vidimo. Sluđuju nas posredni i neposredni akteri, lažu, izmišljaju jezik i upotrebljavaju termine koji više ništa ne znače. Za praćenje zbivanja u Ukrajini potreban je „rečnik” i prevod spinova na nešto smisleno.

GAZA NA DNjEPRU: Nešto ranije je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov računao na kolektivnu amneziju, pa je izjavio da nema govora o ruskoj agresiji u Ukrajini jer „Rusija nikad u celoj istoriji nije nikoga napala”.

Kad smo mi bilo koga napali, pitanje je kojem pribegavaju i na Istoku i na Zapadu, a koje treba da posluži kao argument za nevinost u celoj ovoj stvari. Šef Kremlja Vladimir Putin i njegovi zvaničnici pitaju se kad su oni bilo koga napali da bi sad napali Ukrajinu. Isto je i na Zapadu, gde svih ovih dana traje histerija kao da u SAD i EU nikad nisu čuli da se ikad vodio ijedan rat, a kamoli da su ga oni započeli, pa im je sad rat u Ukrajini neverovatan, varvarski čin.

Zbog cenzure Kremlja niko u Rusiji niko ne sme da izusti reč „rat”. Rat koji je Rusija započela u Ukrajini naziva se „specijalnom vojnom operacijom”. Onaj ko bi se usudio da ovaj eufemizam prevede na standardni ruski jezik suočio bi se kaznom do 15 godina zatvora. Ne postoje „invazija” ni „agresija”, postoji samo, kako je RT javio u petak, „ukrajinska kriza koja se nastavlja”.

Ruski zvaničnici izjavljuju da im je cilj da „demilitarizuju” i „denacifikuju” Ukrajinu, da je, „oslobode i spasu” i da „Rusija završava rat”. Koliko je to samo visokoparnih reči da bi se izreklo nešto mnogo jednostavnije: Rusija je napala tuđu teritoriju, započela rat i sad od Ukrajine pravi Gazu.

REČI ĆORCI: Sve strane pribegavaju terminima kao što su „nacizam” i „terorizam”, rečima koje su prečesto i netačno upotrebljavane tako da gotovo više ništa ne znače. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Ukrajina „ima posla s terorističkom državom”, misleći na Rusiju. Za Putina Ukrajinci su i „braća” i „nacisti”. Za zapadne političare i medije Ukrajinci koji se podižu protiv ruske okupacije su „heroji” i „pobunjenici”, dok je palestinski otpor izraelskoj okupaciji „terorizam”.

U ruskim medijima namenjenim svetskoj javnosti nemoguće je videti dejstva ruske vojske u Ukrajini. Rat se poriče, a ako ga i ima, ispada da su Amerika i Ukrajina napale Rusiju. U prvim danima rata RT je puštao snimke iz Donbasa stare nekoliko godina. Iz nekog razloga na tim snimcima nije se insistiralo ranije, ali sad neprestano slušamo o „genocidu”, još jednoj reči lišenoj značenja. Na RT i „Sputnjiku”, koje je Zapad zabranio, i inače je skoro nemoguće čuti bilo šta o Rusiji. Ruski mediji su stručnjaci za Zapad i svakodnevno nam objašnjavaju kako žive crnci u Americi i zašto Ujka Sem navodno propada.

RUSOFOBIJA NA STEROIDIMA: A Ujka Sem je skandalizovan. Ne veruje da je moguće da jedna zemlja napadne drugu. Džo Bajden takođe računa na kratko pamćenje. I on sam je zaboravio da je podržavao gotovo sve američke ratove. Pojedini komentatori traže da se u Ukrajini uvede „zona zabrane letenja”, skrivajući da se iza tog naoko nevinog termina takođe krije rat. SAD neće da kupuju naftu iz Rusije, ali hoće još više iz Saudijske Arabije, pošto je valjda Saudijska Arabija veća demokratija od Rusije, a saudijski rat u Jemenu humaniji od ruskog rata u Ukrajini.

Zapadna elita sluđuje javnost i posrednim pozivima da se gaji averzija prema sve ruskom. Posle 11. septembra poručivano je da ne treba mrzeti muslimane, posle izbijanja virusa korona, podsećano je da se neće trpeti incidenti prema Kinezima. U vremenu izuzetne političke korektnosti ne sme se reći ništa loše ni o kome, izuzev o Rusima. Pozorišta, opere i filmski festivali izbacuju ruske umetnike, sportske federacije neće da čuju za ruske sportiste, a ima poziva i da se ruski studenti po hitnom postupku ispisuju sa fakulteta. Ostaje još samo obračun s ruskim klasicima i da se iz knjižara i sa univerziteta ukloni Tolstojeva „Specijalna vojna operacija i mir”.