Novi evropski zid

Tekući rusko-ukrajinski rat definitivno ima značajne uzroke globalnog karaktera u sukobu unipolarnog u nestajanju i multipolarnog svetskog poretka u usponu sa jedne i ideološko-liberalnog i nacionalno-suverenističkog razvojnog koncepta u tom kontekstu sa druge strane. Kao posledica toga definisana su dva globalna ideološko-politička geostrateška pola: liberalno-demokratski sa SAD i nacionalno-suverenistički sa Kinom i Rusijom na čelu. SAD u nastojanju da zaustave sopstveni silazak na globalne čelne pozicije to su i ozakonile u odgovarajućoj spoljnopolitičkoj strategiji i pratećim dokumentima jasnim identifikovanjem Kine i Rusije kao ideološki „nepodobnih” autoritarnih režima i ključnih rivala. Tako je globalno sučeljavanje strateško-politički ozakonjeno i postalo srž spoljnopolitičkih doktrina obe strane sa ciljevima odvraćanja po svim linijama.

Pokušaj Rusije da tim povodom otvori temu definisanja sfera uticaja u prostoru svog direktnog sučeljavanja sa SAD preko NATO u Evropi i položaja za Rusiju geostrateški ključne Ukrajine, nije dao rezultat i tako tekući sukob praktično omogućio. Bez dovođenja u pitanje protivpravnost ruskog upada ostaje vidljivo da je Ukrajina nekako samu sebe „preporučila” za žrtvu globalnog nadmetanja najpre majdanskom promenom strane 2014, potom odbijanjem da se sprovede Minski sporazum uz prihvatanje NATO opcije i najzad prihvatanjem prećutne „preporuke” zapada da separatističke probleme (Krim, Donjeck, Lugansk) reši vojnim putem.

Elem, ratu se još ne nazire pravi kraj što konkretno potvrđuje odlučnost da idu do kraja najpre Moskve realizacijom ratnih ciljeva uz punu cenu vojnih, političkih, ekonomskih gubitaka, potom i Vašingtona neviđenom mobilizacijom svog „tabora” i svih raspoloživih globalnih instrumenata, sve to uz indikativno ponašanje same Kine. Međutim neki elementi epiloga se već mogu nazreti. Najpre svet se definitivno ponovo deli, što najbolje ilustruje planetarna podeljenost oko sankcija Rusiji. Naime SAD su preko Ukrajine formirale svoje čvrsto strateško ideološko-političko jezgro, dok drugoj strani ostaje nešto više od dve trećine čovečanstva za potencijalni paritet. Nadalje globalna bezbednost je na ozbiljnoj probi, čak i u opasnosti tako što je opstanak vladajućeg svetskog poretka, zasnovanog na Povelji OUN, u velikoj meri u ozbiljnom preispitivanju. Potom sledi globalna ekonomija koja već trpi, a tek će. Primera radi američke i zapadne sankcije, uzgred budi rečeno koje po pravilu ništa pozitivno ne donose, već su ograničile funkcionisanje globalizacije preko njenih dosta važnih sloboda i mehanizama od kretanja robe i usluga do finansijskih i investicionih tokova. Konačno Ukrajina, kao glavna žrtva ovog vida globalnog nametanja, po svoj prilici neće opstati u svom prvobitnom geopolitičkom, teritorijalnom, ekonomskom i dr. izvornom pogledu.

U Evropi se već uobličava novi zid. Istovremeno se otvara i dilema oko strategije potpunog praćenja SAD u globalnom sukobu sa rivalima ili definisanja sopstvenog identiteta i strateških interesa. Naprosto uspostavljena od SAD, direktno i preko NATO-a, strateška monolitnost zapadne alijanse na probi je oko neizbežnih elemenata opstanka svake jedinke, sistema, društva: hrane i energije, što u slučaju Evrope u značajnoj meri kontrolišu upravo sukobljeni Rusija i Ukrajina i zbog čega Evropa ima suprotstavljene interese u odnosu na SAD. Tu je naravno i pitanje suštinske evropske bezbednosti, jer je Rusija evropska zemlja, a istorija neumoljivo opominje. Tu je najzad ekonomija, strateška udarna pesnica EU i njen lajtmotiv daljeg održivog i dinamičnog razvoja sa jakim evropskim posebnim akcentima. O ugroženosti kulturoloških, civilizacijskih, verskih i inih panevropskih izvornih korena da ne govorimo.

Kada je reč o Srbiji, nezavisno od političkih stavova i problema (KiM i dr.) trpe će svu generalnu štetu koja proizilazi iz međunarodnog položaja, opšte i naročito ekonomske međuzavisnosti, etnonacionalne složenosti, odsustva kvalitetne efektivne mogućnosti da zaokruži glavne strateške ciljeve (pozitivno rešenje KiM, pristupanje EU, srpsko pitanje). Poznati pritisci na Srbiju i njihovi koreni toliko su već prisutni i aktivni da ih jednostavno treba samo priključiti novim izazovima. Prema svemu optimalna formula da Srbija prebrodi tekuće i buduće izazove čini mi se da leži jedino u opštenacionalnoj odlučnosti da istraje na fundamentalnim postavkama sopstvenog identiteta i nacionalne i državne samobitnosti.

Diplomata u penziji