Udruženje roditelja organizuje akciju sadnje Pančićeve omorike u dvorištima beogradskih škola

U susret obeležavanju Međunarodnog dana šuma, Udruženja roditelja OŠ „Jovan Dučić” organizuje akciju sadnje Pančićeve omorike u četiri beogradske osnovne škole pod nazivom „Festival planete Zemlje” u kojoj učestvuje i Zavod za zaštitu prirode Srbije (ZZPS).

Akcija sadnje biće otvorena 16. marta u 10:30 časova u dvorištu Osnovne škole „Jovan Dučić”, kada će učenici posaditi stabla Pančićeve omorike.

Tokom akcije biće posađeno više od 30 stabala  u dvorištima škola OŠ „Jovan Dučić”, OŠ „Janko Veselinović”, OŠ „Đura Jakšić” i OŠ „Marko Orešković” u Beogradu. U svim školama pored posađenih stabala biće postavljena informativna tabla o karakteristikama, rasprostranjenju i značaju vrste. Time akcija, pored ozelenjavanja školskih dvorišta, doprinosi i obrazovanju učenika o vrednostima prirodne baštine naše zemlje, navodi se u saopštenju ZZPS.

U cilju podrške sadnje Pančićeve omorike, Zavod za zaštitu prirode Srbije će školama pokloniti nastavni materijal i izdanja za upoznavanje učenika sa prirodnim dobrima kao što su: Kabinetska karta Zaštićenih područja Srbije, knjiga „Otkrivanje Tare“, Nastavni listovi – mini ključevi za prepoznavanje u prirodi drvenastih, biljnih i životinjskih vrsta i Bojanke sa motivima retkih i zaštićenih vrsta.

Pančićeva omorika (Picea omorika Pancic) je vrsta koja predstavlja simbol jedinstvenosti prirode naše zemlje,  kao  balkanski endemit i tercijarni relikt koji svoja prirodna staništa ima samo na području oko srednjeg toka reke Drine, u Nacionalnom parku „Tara“, Specijalnom rezervatu prirode „Kanjon reke Mileševke“ (Republika Srbija) i Nacionalnom parku „Drina“ (Republika Srpska, BiH). Vrsta je koja je preživela ledeno doba i ima veoma usku oblast rasprostranjenja. Otkrio ju je naš naučnik Josif Pančić 1875. godine kod sela Zaovine u Nacionalnom parku „Tara“. U svetu botaničara poznata je kao „živi fosil“ i „carica endemita Evrope“.

Pančićeva omorika je vrsta smrče i ima tanko, vitko, do 50 metara visoko četinarsko stablo. U prirodi raste kao planinska  vrsta na visinama od 400 do 1.700 m nadmorske visine, na strmim krečnjačkim liticama, pretežno okrenutim ka severu.  Ujedno, gaji se kao ukrasna vrsta zbog svoje usko piramidalne krošnje kopljastog izgleda i lepe boje šišarki. U gradovima pokazuje  veliku otpornost prema uslovima kao što su velike letnje vrućine i aerozagađenje. Osim kod nas, omorika se gaji i u mnogim evropskim gradovima kao pojedinačno stablo i u malim sastojinama. Osetljiva je na negativno delovanje čoveka u prirodnim staništima, a ujedno dobro uspeva u urbanim uslovima.