Bura zbog zabrane ulaska u BiH profesoru Koviću

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Da li će srpski istoričar Miloš Ković ostati jedini ili će na listi biti još intelektualaca koje će obaveštajna služba BiH proglasiti „pretnjom” i vratiti sa granice između Srbije i BiH zato što im se ne dopada njihova naučna interpretacija istorijskih zbivanja u regionu i svetu? To je jedna od od dilema iz reakcija posle odluke Obaveštajno-bezbednosne agencije (OBA) BiH da gostujućeg profesora Univerziteta u Istočnom Sarajevu vrati sa graničnog prelaza Vardište.

Srpskog istoričara koji je u BiH krenuo s namerom da održi predavanje studentima u Istočnom Sarajevu, bosanski obaveštajci „prepoznali” su kao „pretnju za bezbednost BiH”. Prvobitnu nedoumicu o tome ko mu je i u čije ime uskratio gostoprimstvo otklonio je bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović koji je u nedelju potvrdio da je to uradila OBA, izrazivši odmah potom podršku toj službi, kao instituciji „koja radi po najvišim standardima”.

Direktor OBA-e Osman Mehmedagić za agenciju Srna rekao je da je zabrana ulaska profesoru Koviću „zakonita i jedna od hiljadu”, koju je donela struka.

Anatemisanje onih koji se ne uklapaju u tamošnje stereotipe nije novina u delovanju službi i javnosti u BiH. Isto se desilo 2018. godine kada je ruski pisac Zahar Prilepin vraćen s granice. Pre dve godine nobelovac Peter Handke je zbog istrajnosti u zastupanju stava da je žrtava u ratu devedesetih bilo na svim stranama proglašen „negatorom genocida”. Nekoliko meseci pre zabrane ulaska Prilepinu, kada su u nameri da uđu u BiH sprečene vođe „Noćnih vukova” beogradski mediji su došli do saznanja o postojanju spiskova „pretećih” osoba koje su navodno sačinile bezbednosne institucije u Sarajevu. Tada su pojedini portali pisali o tajnim spiskovima osoba na kojima ima i ruskih državljana, a koji navodno imaju neke veze sa dešavanjima u Ukrajini, što je u „grehe” pripisano i Prilepinu.
Iste godine je sa granice vraćen ruski milijarder Konstantin Malofejev jer je „pretnja za BiH”. Unija studenata RS i Studentski parlament Univerziteta u Istočnom Sarajevu zahtevaju da se odluka o profesoru Koviću stavi van snage kako bi se nastavni proces odvijao nesmetano ili će „nezadovoljstvo izraziti putem javnih okupljanja”.  Predsednica RS Željka Cvijanović izjavila je da ovaj slučaj pokazuje da se prave spiskovi lica za koje političko Sarajevo procenjuje da su politički nepodobni, kao i ljudi za koje smatraju da remete njihov koncept BiH.

„To mnogo više govori o sarajevskoj percepciji slobode i ljudskih prava, nego o profesoru Koviću, koji se nije ogrešio ni o jedan zakon BiH. Kada se ovo dešava sada, užasava sama pomisao na to u kakvom bismo mraku živeli da se realizuje koncept države koju zagovara političko Sarajevo”.

Premijer Radovan Višković kaže da će Vlada RS zatražiti od institucija BiH objašnjenje o tome kako uvaženi istoričar može predstavljati „pretnju po bezbednost BiH” i čiju bezbednost ugrožava iznošenjem svojih stavova.

Zamenik predsedavajućeg komisije za nadzor nad radom OBA-e Sredoje Nović rekao je da je ta služba postala instrument za odmeravanje i odstrel, pogotovo Srba koji se proglašavaju personama non grata, dok u BiH nesmetano ulaze lica povezana s terorizmom.

Za zamenika šefa kluba poslanika SNSD-a u Skupštini RS Srđana Mazalicu sve ovo je dokaz da bi obaveštajne poslove što pre trebalo vratiti na nivo RS. Predsednik Narodne partije Srpske Darko Banjac kaže da političko Sarajevo hoće da prekraja srpsku istoriju. Zamenica predsedavajućeg komisije za odbranu i bezbednost BiH Dušanka Majkić smatra da nema budućnosti zemlja u kojoj profesori, pisci i intelektualci predstavljaju bezbednosni problem, a radikalni islamisti pod oružjem i u ratnim uniformama drže javne skupove i pozivaju na rat.