Dron prazni državnu kasu Hrvatske

Pad drona u Zagrebu je bio „čista i jasna pretnja na koju treba reagovati“. Pad drona  „nije bio pretnja Hrvatskoj“.  Hrvatski političari nikako da se  dogovore šta će pričati o dronu… Mediji već zbijaju šale na račun „neprimerenih i nedoraslih izjava“.

Evo šaljivih primera. Prvi ministar: „Kako je uspeo da pogodi tačno u rupu, što vi mislite? Navođenje?. Plenković na to odgovara:  „Ne mora biti. Rupa je ispod ostatka atmosfere pa se stvara potpritisak, usisala ga je. Drugi minister: „Mislim da je u rupi jača gravitacija jer je bliže središtu zemlje. Privukla ga je".

I dok se naklapa  o hrvatskom incidentu,  jedan drugi dron, najverovatnije ruskog porekla, pao je na livadu u opštini Dumitra, nešto više od 100 kilometara južno od ukrajinske granice, javljaju rumunski mediji. Jedan od meštana prijavio da mu je na livadu pored kuće sletela nepoznata letjelica.

Rumunske vlasti nisu želele da komentarišu vrstu ili poreklo ovog drona, ali prema fotografijama radi se o ruskoj letelici „orlan-10”, namenjenoj za izviđanje i označavanje ciljeva.

Mediji javljaju da je i jedan dron pao na Krimu, jedan na zapadu Ukrajine a za “hrvatski slučaj” već se mnogo toga ispisalo.

Hrvatski vojni vrh se već sprema na put, preko Atlantika. U Vašington odlazi delegacija Ministarstva odbrane RH koja će s američkim partnerima razgovarati o mogućnosti da američka vojska u Hrvatskoj privremeno razmesti svoj protivvazdušni sistem MIM-104 Patriot.

Govorilo se i ranije o dolasku „Patriota” u Hrvatsku. To je više bila poruka susednim zemljama da Hrvatska ima snažnu vojnu podršku i NATO-a i SAD-a pa će ona, pretpostavljamo, biti potvrđena i sada, kada se ukazala „nesumnjiva potreba za njegovim razmeštanjem u Hrvatskoj”. Tako zvaničnici pravdaju predstojeće pražnjenje državne kase.

Pad Tu-141 – koji je više krstareći projektil nego tradicionalna bespilotna letelica– preozbiljan je incident, pa Hrvati  imaju sad uverljiv razlog za kupovinu „Patriota” jer Hrvatska nema nikakvu protivvazdušnu odbranu srednjeg dometa. Treba sve da se izgradi ispočetka, što će biti veliko ulaganje, ali svi su “za”.  Ako je nije ranije imala, sad hrvatska vlada ima široku podršku i alibi da pokupuje naoružanje. Dron je ubrzao razmišljanja i ućutkao protivnike militarizacije.

Američki sistem za protivvazdušnu obranu MIM-104 „Patriot” (Phased Array Tracking Radar to Intercept On Target) u upotrebi je još od 1984., ali je u međuvremenu stalno modernizovan. Postao je poznat u Zalivskom ratu 1991. Odigrao je važnu ulogu u odbrani Saudijske Arabije od projektila iz Jemena, kao i u odbrani Izraela.

„Patriot” je baš skup. Za ilustraciju: Poljska je 2015. kupila ovaj sistem koji je uključivao dve baterije s IBCS sistemom i raketama PAC-3 MSE, za oko 4,57 milijardi dolara. Otprilike istu cenu platila je dve godine kasnije i Rumunija.

Uporedimo li to s cenom koju Hrvatska plaća Francuskoj za borbene avione „Rafale”, a ona je 1,18 milijardi evra, jasno je koliko će izdvojiti para da čuva svoj vazdušni prostor.

A dron je samo dobar povod  koji je „prodavcima“ baš dobro došao, bilo kako da se sve to dogodilo.

I ostale članice pakta zatrpale su Pentagon narudžbinama, koji beleži enormno povećanu potražnju evropskih saveznika.

Rojters je dobio na uvid dokumenta iz kojih je jasno da je  Pentagon zatražio od odbrambene industrije uređaje koji se mogu koristiti za onesposobljavanje ili obaranje dronova koji su bili na zalihama ili bi mogli biti spremni za isporuku u roku od 120 dana.

"U svetlu aktualne krize u Evropi, američka vlada nastavlja s naporima u pronalaženju brzih rešenja koja bi pomogla Ukrajini u trenutnoj situaciji. Jedno od područja našeg fokusa je C-sUAS", stoji u prepisci.

Tehnologija C-sUAS koristi se za rušenje dronova. Uređaja za rušenje dronova ima u različitim veličinama, cenama i oblicima, kao što je prenosni radar nalik puški „Dronkiler”, koji pravi Radio Hill Technologies, a čije cene se kreću do nekoliko desetina hiljada dolara.

Postoje i veće verzije te tehnologije, uključujući i onu koja može da štiti područje veliko kao stadioin, a koju proizvodi SRC Inc, a cena mu se kreće u rasponu i do šest miliona dolara, kažu predstavnici te industrije.

Koncepcija protivvazdušne odbrane zapravo je ozbiljan naučni  rad jer podrazumeva integrisanje tri složena sistema, vazdušnog osmatranja i navođenja, lovačke komponente ratnog  vazduhoplovstva i konačno raketnih sistema kratkog, srednjeg i eventualno velikog dometa.

Bez koncepta, sve je uludo trošenje para poreskih obveznika.

.