Tukle se jetrve preko svekrve

U našem narodu postoji mudra i poučna izreka, koja glasi: „Tukle se jetrve preko svekrve”. A epilog je bio da je svekrva izvukla najdeblji kraj. Tako nešto, ili bar slično, dešava se sada i u Ukrajini. Svakome ko s pažnjom prati slučaj i dešavanja u Ukrajini i u vezi s njom jasno je da se ovaj rat ne vodi između Ukrajine i Rusije, već između Amerike, zapadnih zemalja i NATO-a s jedne strane i Rusije s druge strane, na veliku žalost i nesreću – preko leđa ukrajinskog naroda.

Svojevremeno su Amerikanci izjavili da Rusija poseduje ogromna prirodna bogatstva i da nema pravo da sama koristi ta svoja bogatstva, već da mora da dozvoli i drugim zemljama da ih koriste. S takvim shvatanjem i stavom, odavno su napravili dugoročni strateški plan kako da osvoje i pokore Rusiju i domognu se njenog prirodnog bogatstva.

Najpre su, zahvaljujući nerazumnom Gorbačovu i još nerazumnijem Jeljcinu, uspeli da razbiju Sovjetski Savez. Od njega su mirnim putem odvojili više država i državica da bi ga što više oslabile. Zatim su te odvojene države pridobile za sebe, a sada ih jednu po jednu guraju u konfrontaciju s Rusijom i da ratuju za američke i zapadne interese.

Amerika, zapadne zemlje i NATO nemaju hrabrosti i moći da se direktno sukobe s Rusijom, kao što su imali kad su 1999. napali i bombardovali Srbiju, odnosno tada Saveznu Republiku Jugoslaviju, već guraju u propast druge zemlje, navodno pomažući im i snabdevajući ih samo oružjem, ali svoje vojnike neće da šalju da ginu.

Ukrajinski narod je možda delom i sam doprineo sudbini koja ga je zadesila. Izabravši prozapadno rukovodstvo, nije dovoljno vodio računa o interesima svog bratskog ruskog naroda. Ukrajinci, Rusi i Belorusi su bratski narodi – Istočni Sloveni.

Za Ukrajinu, koju su Amerika, zapadne zemlje i NATO izneverili i ostavili na cedilu – a od kojih je očekivala više, veću i bolju zaštitu – u šta se sad i sama uverila, bilo bi nabolje da se opredeli za neutralnost, da se demilitarizuje i postane tampon zona između Zapada i Rusije. To je, uostalom, Rusija od nje i zahtevala, a i sada je to jedini zahtev Rusije da bi obustavila intervenciju.

Amerikanci i zapadne zemlje, izgleda, nisu iz istorije izvukli nikakve pouke ili ih možda ignorišu. Još je Napoleon imao iste želje, namere i ciljeve da osvoji i pokori Rusiju da bi se domogao njenog prirodnog bogatstva. A zna se kako je prošao. U pohod na Rusiju pošao je s velikom vojskom, a vratio se s grupicom izgladnelih, iznemoglih i odrpanih vojnika. Isto je pokušao i Hitler, a zna se i kakva je sudbina njega zadesila.

U našem narodu postoji još jedna izreka – Svako zlo ima i svoje dobro. Možda će Ukrajina i druge zemlje koje su se izdvojile iz Sovjetskog Saveza i koje se graniče s Rusijom iz ovog slučaja izvući neke pouke.

Sadašnja dešavanja u Ukrajini dovela su do polarizacije i svrstavanja građana u našoj zemlji na jednu ili drugu stranu. Jedni se svrstavaju na stranu Rusije, podržavaju je i opravdavaju njen postupak, dok su drugi na strani Ukrajine i osuđuju Rusiju. S obzirom na činjenicu da su i Rusi i Ukrajinci naša braća, da su nam njihove zemlje prijateljske, da štite naše interese na međunarodnom planu – istina, Rusija to čini mnogo više – ne bi trebalo da se mešamo u njihove međusobne odnose, već da se držimo po strani i da budemo neutralni. Dopustimo našoj braći da se sami dogovore i reše nastali spor.

Imajući u vidu veoma delikatnu situaciju u kojoj se mi kao država nalazimo zbog Kosova i Metohije i raznih zahteva i pritisaka sa strane, najbolje je imati izbalansirani stav, kakav je rukovodstvo naše zemlje i zauzelo.

Ostaje nam samo da poželimo brzi završetak ovog rata i rešenje nastale krize.

Dragan Andrejić,
Beograd