Postoji li svet van Ukrajine

Najgora humanitarna katastrofa u svetu. Tako su ovih dana iz UN opisali situaciju, ali ne u Ukrajini, nego u Jemenu. Ništa bolje nije ni u Avganistanu, sedam meseci posle povratka talibana na vlast. Čak 95 odsto stanovništva nema dovoljno hrane, a sledećeg meseca zatvara se 90 odsto zdravstvenih ustanova u zemlji. Ipak, ove zemlje, i ne samo one nego i mnoge afričke, definitivno su sišle ne samo sa naslovnica nego i sa stranica medija uopšte. A podjednako je loše ne biti vest u medijima kao i biti na naslovnoj strani. O tome mogu da svedoče i Ukrajinci, koji su se četvrtu nedelju zaredom preselili u rubriku „udarne vesti”.

RATNA MAGLA

Vladimir Putin je održao govor pred stotinak hiljada ljudi na stadionu „Lužnjiki” u Moskvi. Još toliko je želelo da prisustvuje obeležavanju osme godišnjice pripajanja Krima Rusiji, ali su govor svog predsednika slušali ipak ispred kapija stadiona.

Bilo je to jedno od retkih obraćanja Putina, koji važi za čoveka koji u principu ne drži govore na javnim skupovima. Osim podizanja morala naciji čiji se očevi i sinovi bore u Ukrajini – rečima da takvo jedinstvo nije odavno viđeno i citiranjem Svetog pisma da „nema veće ljubavi od ove, da neko položi svoj život za svoje prijatelje” – nije previše rekao o ratu. „Saznali” smo da „Moskva zna šta dalje treba da radi” i da će „svakako sprovesti svoje planove”. Dakle, ono u šta niko na ovoj planeti ni do sada verovatno nije sumnjao.

Tako preostaje da se čita između redova. Prethodnih dana je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo da „ne isključuje stavljanje pod punu kontrolu glavnih ukrajinskih gradova”. Kako je rekao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Vladimir Putin je na početku specijalne operacije u Ukrajini dao instrukcije da se „ne juriša odmah na gradove, uključujući i Kijev, zbog mogućih velikih gubitaka među stanovništvom jer naoružane nacionalističke formacije razmeštaju tešku vojnu opremu upravo u stambenim područjima”.

Kasnije je Moskva optužila zvaničnike SAD i Evropske unije da je svojim provokativnim izjavama da ruske snage ne napreduju dovoljno brzo „guraju da upada u velike ukrajinske gradove”. Teško je verovati, a bilo bi i neozbiljno, da Putin i Rusija svoje planove kroje i menjaju u skladu sa izjavama, čije god one bile.

„RATNOM ZLOČINCU”, OD SRCA: Na izjave Džozefa Bajdena koje posle treba „peglati” navikli smo otkako je stupio na vlast. Pre nekoliko dana je Putina nazvao „ratnim zločincem” iako je Bela kuća do sada izbegavala da koristi tu terminologiju. Međutim, pošto je njen šef bio tako direktan, portparolka Bele kuće Džen Psaki objasnila je da predsednik „govori iz srca” i ponovila da postoji proces za donošenje formalne odluke o tome.

Iz Moskve su uzvratili objavljivanjem arhivskog snimka na kom aktuelni američki predsednik govori kako je baš on predlagao bombardovanje Beograda 1999. godine.

„Ja sam predložio da američki piloti odu tamo i unište sve mostove na Drini”, čuje se na snimku tadašnji senator Bajden.

Međutim, američki predsednik je rekao ono što Putinovi protivnici u svetu misle. Oni su ga i bez suda i pre suda proglasili ratnim zločincem, kao što su uostalom činili i za mnoge druge od Slobodana Miloševića, Sadama Huseina, Muamera Gadafija, Bašara el Asada... I najradije bi da ga „likvidiraju” jer bi to bilo rešenje za okončanje rata. Svesni su i da to neće tako lako ići, kao što im je polazilo za rukom u nekim drugim slučajevima.

MOŽE LI NOBELOVAC IMATI MRLjU: Ovih dana je stigla vest i da je više evropskih političara poslalo pismo Nobelovom komitetu da produži proceduru nominacije do 31. marta kako bi se omogućila nominacija Volodimira Zelenskog i naroda Ukrajine. Ukrajinski predsednik je već heroj u očima Zapada, pa mu valjda zato ne zameraju ni što ih u svakom javnom obraćanju proziva i kritikuje za manjak pomoći. Eto, tako on vapi već danima – „zatvorite nebo nad Ukrajinom”, a oni ništa. Možda ipak preteruje u zahtevima? Jer to ipak nije njihov, nego njegov rat.

A u tom ratu se ne broje žrtve na drugoj, ruskoj strani. Ne broje ih ni Ukrajina ni Zapad. Zato valjda potresne slike iz Donjecka, gde je u ukrajinskom granatiranju bilo ubijeno 20 ljudi, među kojima je bilo i dece, nisu obišle svet. Mogla bi to da bude mrlja u biografiji eventualnog nobelovca.

Rat je, mnogo civila i nedužnih ljudi gine, mnogo je onih koji su sa zavežljajem u ruci napustili svoje domove premda se u njih možda nikada neće vratiti. Međutim, stvara se gorak ukus manipulacija onim što se dešava u zemlji zahvaćenoj ratom. Ako bi se slušali isključivo izvori iz Ukrajine, bilo da su zvanične vlasti ili neko od njihovih saveznika, mete ruske vojske su gotovo isključivo upravo ti nedužni Ukrajinci jer Rusija gađa samo one koji stoje u redu za hleb, porodilišta, pozorišta, stambene blokove... Ako bi se slušali Rusi, njihovo oružje je visoke preciznosti, sofisticirano je i pogađa isključivo u vojne mete.

U SVEMIRU JE JOŠ MIRNO: Daleko od planete Zemlje, daleko od problema. Tako bi se možda mogao shvatiti doček koji su američki kosmonauti priredili prekjuče kolegama Rusima. Naime, trojica ruskih kosmonauta su, uprkos najavama da će i u tom domenu biti prekinuta saradnja s Moskvom, stigla na Međunarodnu svemirsku stanicu kako bi nastavili dvadesetogodišnju misiju koju Rusija i SAD dele u orbiti. Stanari svemirske stanice rukovali su se zagrlili. Ruski tim je počeo misiju koja će trajati šest i po meseci. „Roskosmos” će 30. marta na Zemlju spustiti američkog astronauta, ali Dmitrij Rogozin upozorava da bi nova ruska orbitalna stanica mogla postati vojna.