Pogled iz stratosfere

21. VEK

Pre 65 godina svet je bio i zapanjen i oduševljen kada je SSSR lansirao prvi veštački satelit u istoriji – Sputnjik 1. Bio je to polirani metalni predmet, sferičnog oblika, prečnika 58 cm, iz koga su elegantno, baš svemirski, štrčale četiri tanane radio-antene. Orbita mu je postavljena tako da je u 96 minuta, koliko mu je bilo potrebno da obleti zemljinu kuglu, preletao preko većine naseljenih područja Zemlje. Njegov signal lako su hvatali radio-amateri širom sveta, i to pune tri nedelje, dok su mu trajale baterije. Leteo je brzinom od 29.000 kilometara na sat još puna dva meseca, dok ga nije spržio predviđeni pad u Zemljinu atmosferu.

Hladni rat bio je u punom jeku, a prvi veštački satelit u istoriji u Americi je izazvao Sputnjik krizu i, istovremeno, započeo svemirsku trku između dve svetske supersile. Pravu histeriju u javnosti Amerike podigli su mediji i ambiciozni političari. Samo Njujork tajms je, u 25 dana od lansiranja Sputnjika, povodom toga objavio 279 novinskih članaka, u proseku 11 dnevno. Otkrilo se da Sovjeti stvaraju dva-tri puta više naučnika nego SAD, pa je postalo jasno da prednjače u naučnim i tehnološkim dostignućima. Hladan tuš bila je spoznaja da raketa, koja je izbacila satelit u orbitu, atomsku bombu, do bilo koje tačke u svetu, može da dobaci za nekoliko minuta. Ovo je u SAD pokrenulo ogromna državna ulaganja u obrazovanje i nauku, ali i stvaranje svemirske agencije, danas svima poznate kao NASA. Ponukani Sputnjik krizom američki lideri razvili su „doktrinu strahopoštovanja” iz koje su izvukli jedinstven model obrazovanja koje doprinosi nacionalnoj bezbednosti: „matematika i prirodne nauke da obezbede superiornost u nauci i inženjerstvu, strani jezici i izučavanje kultura za upotrebu u potencijalnoj špijunaži, istorija i humanističke nauke za definisanje nacionalnog identiteta”.

Tadašnji vođa SSSR-a, Nikita Hruščov, konstatovao je: „Naši neprijatelji smrzli su se od straha.”

Sovjeti su, i pre lansiranja Sputnjika, objavili najvažnije podatke o poduhvatu, ali u Americi i svetu niko nije obratio pažnju. Godinu dana posle lansiranja naučnik Vili Lej analizirao je te podatke pa je morao da kaže sledeće: „Kada mi neko saopšti da ima rakete spremne za ispaljivanje – a onda mi kaže i šta će tim raketama da lansira, kako će da lansira i kaže mi skoro sve osim datuma lansiranja – šta da mislim o sebi kad me iznenadi činjenica da je raketa i ispaljena, a satelit lansiran.” Lansiranje Sputnjika podstaklo je SAD da godinu dana kasnije stvori Advanced Research Projects Agency (ARPA), kasnije preimenovanu u DARPA, što je značilo da pripada Ministarstvu odbrane SAD. Čuveni časopis Ekonomist smatra da je DARPA značajno oblikovala savremeni svet jer je u velikoj meri zaslužna za sledeće izume današnjice: Moderna kovid vakcinu, meteorološke satelite, dži-pi-es, dronove, stelt tehnologiju, govorni interfejs, personalni kompjuter i, kao kruna svega – stvaranje interneta. Podeljena u šest sektora, od 2014. godine DARPA ima i sedmi sektor, za biološke tehnologije, koji rezultate svojih fundamentalnih istraživanja usmerava u integraciju biologije, inženjerstva i računarskih nauka.

Projekti na Mesecu

Za 65 godina svemirske trke daleko se doguralo. Već 1969. Amerikanci su sleteli na Mesec, a 1998. zaživela je Međunarodna svemirska stanica, veštački satelit koji je danas, posle 23 godine postojanja, najveća ljudska tvorevina u vasioni. Stvorena zajedničkim radom prvenstveno Rusije i SAD, u stanicu je do sada uloženo 150 milijardi dolara, što je čini najskupljim objektom ikada stvorenim. U stanici u istom trenutku može da boravi šest kosmonauta. Zemaljsku kuglu obleti šesnaest puta u 24 sata. Posle Meseca, najsjajniji je predmet na noćnom nebu, čak vidljiv i golim okom. U istom trenutku sa stanicom može da bude spojeno šest svemirskih letilica. Transport kosmonauta i danas se obavlja iz kosmodroma Bajkonur i to svemirskim brodovima tipa Sojuz, osmišljenim još u doba SSSR-a. Do sada 230 pojedinaca, iz osamnaest zemalja, boravilo je na stanici. Astronaut Pegi Vitson je rekorderka u dužini boravka, sa 665 dana provedenih na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Od kada su Amerikanci ukinuli svoj program Space Shuttle, sve donedavno, Sojuz je bio jedini prevoznik kosmonauta sa zemlje na stanicu i nazad.

Za trku u svemiru istorijska godina je 2020. Tada je prvi put kosmonaute do Međunarodne svemirske stanice prevezla letilica jedne privatne kompanije, danas svima dobro poznate pod imenom Space X. Njen vlasnik, kapitalistički magnat, inovator i industrijalac Elon Mask ispisao je impresivan niz svemirskih prvenaca. Između ostalog, Space X prva je privatna kompanija koja je, 2009. godine, postavila komercijalni satelit u orbitu. Danas je ta kompanija najveći lanser i operater komercijalnih satelita na svetu. Prva je privatna kompanija koja je ljude uspešno slala na svemirske letove. Samo u jednoj misiji, januara 2021. godine, lansirala je 143 satelita, da bi danas, u orbitama oko Zemlje, imala 1.500 komercijalnih satelita sa ciljem da do kraja godine postavi čak 4.000. Nedavno, usled iznenadne Sunčeve oluje, u jednom trenutku izgubila je čak 40 satelita. Znači, zamah privatne inicijative koji nikada nije viđen u dosadašnjoj svemirskoj trci. Ali nisu Rusi i Amerikanci jedini u svemiru. Danas je to pozamašan broj država i privatnih kompanija. Francuska, Britanija, Kina, Indija, Kanada, Brazil, Japan, sve su to države koje u svemiru razvijaju razne projekte. Neke od njih ti projekti su odveli i do tamne strane Meseca, ali i do pustinja na Marsu.

Ranjiva planeta

Interesantna i lepa činjenica je da od ove godine i Srbija ulazi u svemirsku trku. Malo je poznato da će u avgustu mesecu s kosmodroma u Indiji poleteti 75 satelita povodom 75 godina od osnivanja nezavisne Indije, a da će među tim satelitima biti i jedan srpski. To je svemirski predmet koji je proizvod naše pameti okupljene u Komitetu za razvoj svemirskog programa, iz Novog Sada, u kome se nalaze inženjeri, piloti, radio-amateri, astronomi, programeri. Satelit je minijaturan, težak oko dva kilograma, a namenjen je istraživanju kvaliteta vodenih površina, vazduha i prirode u Srbiji. Istovremeno, u sebi ima i sistem za rano upozoravanje. Već godinama komitet sarađuje s indijskim partnerima, a lansiranje ovog satelita sigurno je jedan od značajnih momenata u toj saradnji, ali i vredna crtica u sveopštoj istoriji Srbije. Satelit će kružiti na daljini od 500 kilometara, a kao i većina ovde pomenutih satelita, kretaće se brzinom od 28.000 kilometara na sat.

Naravoučenije ovog pogleda iz stratosfere je da je u svemiru moguća saradnja velikih i malih, a u svemu tome pokazuje se da privatna inicijativa i privatni kapital postaju jedan od motora koji vode i razvijaju svemirsku trku. Ko će iskrcati prvo ljudsko biće na Mars? Kina, Elon Mask, Rusija, Indija, Brazil? To je manje bitno od činjenice da kosmos, u svojoj nepreglednoj veličini, tera na spoznaju da su patnje ljudi na Zemlji često potpuno besmisleno izazvane, a da se ljuti sukobi iz svemirskog prostranstva vide kao beskorisni udari na ranjivu zajedničku planetu.