Avganistan visi o koncu

Narodi Centralne Azije se po zoroastrijanskoj tradiciji pripremaju da proslave Noruz, ali dan koji označava početak persijske nove godine i dolaska proleća ne obećava ništa dobro Avganistancima.

Sedam meseci posle američkog povlačenja i povratka talibana na vlast u Kabulu Avganistan je utonuo u ekonomsku krizu, što je milione koji su već živeli u siromaštvu dovelo do ivice gladi, dok je dostava pomoći stopirana zbog američkih sankcija talibanskim vlastima.

Avganistan visi o koncu, rekao je nedavno generalni sekretar UN Antonio Guteres, pozivajući zemlje da ukinu sankcije koje ograničavaju raspodelu humanitarne pomoći.

Broj onih koji ne mogu da obezbede hranu i druge neophodne potrebe se udvostručio. Čak 95 odsto stanovništva od 39 miliona nema dovoljno hrane, polovini preti „ekstremna glad”, a pet miliona je najdirektnije ugroženo, kažu UN.

Opšta glad izaziva ozbiljne zdravstvene probleme. Međunarodni komitet Crvenog krsta predviđa da će 90 odsto zdravstvenih ustanova po zemlji narednih meseci biti zatvoreno, a Svetska zdravstvena organizacija, mimo četvrtog udara pandemije, predviđa epidemije raznih bolesti.

Prema podacima UNHCR-a oko 3,4 miliona ljudi raseljeno je po zemlji, a 2,6 miliona je napustilo Avganistan. Oko polovine je otišlo za Iran i Pakistan. Vlasti u Kabulu iseljavanje pokušavaju da spreče restrikcijama. Svima koji nemaju jasnu destinaciju zabranjeno je da napuste zemlju.

Stejt department je naložio zatvaranje avganistanske ambasade i konzulata u Njujorku i Los Anđelesu jer vlasti u Kabulu nemaju novca za njihovo izdržavanje. Iako SAD s talibanima održavaju kontakte preko posrednika u Kataru, prekid formalnih kontakata preti izolaciji Avganistanaca u zemlji i izlaže velikim rizicima najmanje 78.000 onih koji očajnički pokušavaju da napuste zemlju jer su sarađivali sa Amerikancima.

Zbog američkih sankcija zamrznuto je oko devet milijardi dolara sredstava avganistanske centralne banke, dok je pomoć razvoju koja je predstavljala okosnicu državnih finansija obustavljena. Svetska banka usvojila je pod hitno plan da iskoristi više od milijarde dolara zamrznutih sredstava za hitno finansiranje poljoprivrede, obrazovanja i zdravstva. Plan zaobilazi talibanske vlasti koje su pod sankcijama i predviđa da agencije UN direktno distribuiraju novac.

Posle donatorske konferencije u septembru entuzijazam za pomoć bledi, a tek će se videti koliko će sredstava biti prikupljeno na donatorskoj konferenciji u Britaniji ovog meseca. UN su zatražile 4,4 milijarde dolara.

„Već osećam zamor i Ukrajina će, nažalost, odneti najveći deo resursa”, izjavio je visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi.

Kako mnoge države sveta nisu priznale talibanski režim i čekaju da ispuni svoja obećanja, donatori su obustavili finansijsku pomoć koja je činila više od 70 odsto vladinih prihoda.

Sem ekonomskih nevolja, ni bezbednosna situacija nije se stabilizovala. Više od 400 civila ubijeno je otkako su talibani preuzeli vlast, a najviše je stradalo od grupe Islamske države Korasana, povezane sa ID, koja je posle poraza u Iraku i Siriji svoje novo uporište krajem 2014. našla u Avganistanu.

„Situacija s ljudskim pravima Avganistanaca izaziva duboku zabrinutost”, tvrdi visoka komesarka za ljudska prava Mišel Bašele, dopunjujući sumornu sliku zemlje, koja ne uspeva da se oporavi od decenije sovjetske okupacije i dve decenije američkog rata protiv terorizma.

Izveštava se o arbitrarnim hapšenjima, uključujući i humanitarnih radnika, kako Avganistanaca tako i stranaca. Do sada su samo dvojica novinara koja su radila za UN oslobođena. Poslednjih meseci pojačava se pritisak i na avganistanske novinare, aktiviste i profesore. Oko 20 aktivistkinja je i dalje u zatvoru, uprkos međunarodnom pritisku da budu oslobođene.

Iako su talibani u prvim nedeljama posle ulaska u Kabul pokazivali određenu dozu tolerancije, povećava se broj onih koji strahuju da nameravaju da se vrate staroj taktici rigidne kontrole urbanih centara i oslonca koji uživaju u ruralnim sredinama. Devojke na studiranje u inostranstvu ne mogu da idu bez muške pratnje, što potvrđuje povratak rigidnim interpretacijama islamskog zakonodavstva, šarije.

Međunarodna zajednica bi morala što pre da se angažuje da zajedno s talibanima rešava urgentne probleme koji Avganistan vode ka rubu katastrofe. SAD bi morale da učine finansijske ustupke i bez političkog angažmana s radikalnim islamistima. Zašto Avganistanci umiru od gladi dok je njihovih devet milijardi dolara zamrznuto na Zapadu?

Predsednik Džo Bajden je posle sramnog povlačenja američkih trupa imao sve razloge da što brže zaboravi Avganistan. Blizu 2.000 milijardi dolara koje su SAD tokom dve decenije potrošile u pokušaju da izgrade demokratiju i spreče terorizam otišle su u vazduh otkako su talibani ušli u Kabul.

Njegov sadašnji odnos prema Avganistanu direktno obara međunarodni kredibilitet Amerike. Možda i ne iznenađuje jer u Beloj kući sedi bivši senator koji je u vreme pada Južnog Vijetnama aprila 1975. izjavio: „SAD nemaju obavezu da evakuišu jednog ili 100.001 Južnog Vijetnamca.”

Visoki komesarijat UN za izbeglice apeluje na svet zauzet ukrajinskom krizom da ne zaboravi na Avganistan, čijoj ekonomiji i zdravstvenom sistemu preti potpuni kolaps.