Država će morati da pomogne preduzećima u energetskom sektoru

Privredni rast će ove godine sasvim sigurno biti manji od planiranih 4,5 odsto, a minus u državnoj kasi veći od tri odsto BDP-a. Pri tom inflacija će nastaviti da raste. Prilično je izvesno da će država morati da pomogne preduzećima u energetskom sektoru zbog ograničenja cena, rekao je juče Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu predstavljajući novi broj „Kvartalnog monitora”, publikacije u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fonda za razvoj ekonomske misli (FREN).

„Ekonomske posledice pandemije kovida 19 još se nisu potpuno smirile, a svet se nalazi pred novim i velikim neizvesnostima. Rat u Ukrajini, uz već neko vreme prisutnu energetsku krizu i visoku inflaciju sigurno će znatno pogoršati makroekonomske trendove u čitavoj Evropi. Koliko će to pogoršanje biti i koliko će trajati zavisiće u velikoj meri od daljeg razvoja situacije u Ukrajini, što se trenutno ne može pouzdano predvideti. Srbija, kao uostalom i druge evropske zemlje, novu nestabilnost dočekuje s nešto lošijim makroekonomskim indikatorima nego uoči krize iz 2020. To je razumljivo uzimajući u obzir da je prethodna kriza u određenoj meri iscrpila javne finansije, jer je povećala fiskalni deficit i javni dug i uticala na ubrzanje inflacije”, rekao je Arsić.

Rat u Ukrajini povećaće cene primarnih proizvoda, izvoz u Rusiji i Ukrajinu će opasti, uticaće na kidanje proizvodnih lanaca, možemo očekivati manji rast BDP-a u evropskim zemljama, kao i izmeštanje proizvodnje iz Rusije. Najvažnije makroekonomske posledice krize za Srbiju su sporiji rast BDP-a, ubrzanje inflacije, rast fiskalnog deficita i javnog duga, rast spoljnotrgovinskog deficita, pad stranih direktnih investicija i znatno smanjenje deviznih rezervi. Osim negativnih posledica rata moguće su i određene ekonomske koristi za Srbiju, kao što je to slučaj sa povećanjem kvota za izvoz gvožđa u EU.

Takođe, postoje nagoveštaji da će doći do izmeštanja nekih zapadnih preduzeća iz Rusije u druge zemlje centralne i istočne Evrope, uključujući i Srbiju.

Arsić dodaje da su se krajem 2021. pojavili jasni pokazatelji brojnih ekonomskih problema koji sprečavaju nastavak relativno visokog privrednog rasta Srbije u 2022. godini. To su energetska kriza u svetu pojačana lošim upravljanjem EPS-om i „Srbijagasom”, ubrzanje inflacije, pogoršanje spoljnoekonomskih kretanja. Kad se na te trendove dodaju i negativne ekonomske posledice izbijanja rata u Ukrajini izvesno je da se visoki privredni rast Srbije iz 2021. naglo prekida početkom 2022. godine.

„Koliko veliko će ovo pogoršanje biti i koliko će trajati za sada je nemoguće predvideti. Prognoziramo da će u narednim mesecima inflacija nastaviti da se povećava, kako ukupna tako i bazna. Ova situacija već utiče na rast cena energenata, metala, žitarica i hrane na svetskom tržištu, a verovatno će u narednom periodu biti zahvaćeno sve više drugih primarnih proizvoda i repromaterijala. Zbog toga očekujemo da inflacija u drugom kvartalu privremeno uđe u zonu dvocifrenog međugodišnjeg rasta. Krajem prethodne i početkom ove godine znatno je povećan deficit u spoljnoj trgovini, što je dobrim delom posledica istorijski visokih cena energenata, ali i ozbiljnih propusta u upravljanju javnim preduzećima zbog čega Srbija tokom ove zima uvozi vanredno velike količine gasa i električne energije po visokim cenama. U ovoj godini očekujemo rast spoljnotrgovinskog deficita, dok je priliv stranih direktnih investicija krajnje neizvestan. U 2021. poboljšano je stanje na tržištu rada, što se ispoljava kroz umeren rast zaposlenosti i realnih zarada. U 2022. stanje na tržištu rada će biti pod uticajem usporavanja rasta privrede, rasta inflacije i povećanja opšte nesigurnosti usled čega pretpostavljamo skroman realni rast zarade ili stagnaciju plata, kao i stagnaciju zaposlenosti”, napominje Arsić.

Problemi u energetskom sektoru kao i predizborna trošenja uticala su da fiskalni deficit bude znatno veći nego što je uobičajeno na početku godine. Na povećanje deficita dodatno će uticati sporiji rast privrede od planiranog, odustajanje od indeksacije akciza u januaru, privremeno smanjenje akciza na energente, dodatni rashodi za pokrivanje gubitka u EPS-u i „Srbijagasu”, kao i izdaci za paušalna davanja mladima i za populacionu politiku koji nisu bili planirani usvojenim budžetom.

Kamatne stope u Srbije su u drugoj polovini prethodne godine bile duboko realno negativne, što je podstaklo rast tražnje za kreditima, ali i ubrzanje inflacije. NBS se u suzbijanju inflacije dominantno oslanjala na držanje nominalnog kursa na fiksnom nivou, što je podržano administrativnim merama vlade, kao što je zamrzavanje ili ograničavanje cena energenata i još nekih proizvoda. Nije sigurno da li je NBS napustila važeći model monetarne politike, u okviru koga su kamatne stope ključni instrument za kontrolu kreditne aktivnosti i domaće tražnje, i prešla na model fiksnog kursa. Ukoliko je to slučaj, takvu promenu bi trebalo formalizovati, a fiskalnu, monetarnu i politiku dohodaka uskladiti sa njom, kako bi ona dala dugoročno dobre rezultate. Ako to nije slučaj ocenjujemo da bi NBS trebalo da poveća referentnu kamatnu stopu, kao što je to uradila većina centralnih banaka u Evropi, smatra Arsić.