Sigurna sam da će građani glasati glavom i plućima

Humanističke vrednosti jednakosti među ljudima, zajedništva, brige za svakog pojedinca i želja da ove vrednosti ponovo nađu centralno mesto u našem društvu motivisali su me da prihvatim kandidaturu, kaže u intervjuu za „Politiku” predsednički kandidat koalicije „Moramo” Biljana Stojković.

Zašto ste odlučili da uđete u predsedničku trku?

Političko angažovanje univerzitetskih profesora, čak i u smislu kandidovanja za najviše državne funkcije, nije retkost u svetu. Neke moje kolege su u tom smislu bile uspešne, od Obame u Americi ili, nama bliže, Ive Josipovića u Hrvatskoj. Ja sam se ostvarila i na ličnom i na profesionalnom planu i vreme je da društvu, koje mi je to omogućilo, uzvratim najbolje i najpotpunije što umem i što mogu. Kroz višedecenijsko aktivističko iskustvo s ulice, ali i višegodišnju profesorsku perspektivu s univerzitetske katedre, u prilici sam da sagledam ne samo probleme pojedinačnih ljudi već i izazove s kojima se suočavamo kao društvo. Osećaj potpune privrženosti svom okruženju, društvu i državi osnažio me je da pre 25 godina ostanem u našoj zemlji i da se sve ovo vreme borim za vrednosti u koje čvrsto verujem. To su humanističke vrednosti jednakosti među ljudima, zajedništva i brige za svakog pojedinca. Želja da ove vrednosti ponovo nađu centralno mesto u našem društvu motivisala me je da prihvatim predsedničku kandidaturu ispred koalicije „Moramo”.

Koja biste tri najvažnija problema istakli danas u Srbiji na kojima biste prvenstveno radili, ako vam građani ukažu poverenje?

Moja lična politička uverenja, kao i politički program zeleno-leve koalicije „Moramo”, akcenat stavljaju na ekološke probleme, pitanje zdravlja ljudi i ljudskih, a pre svega radničkih i ženskih prava. Ne samo kao biolog već i kao majka i građanka Srbije užasnuto gledam na ogromnu cenu koju, kroz gubitak prirodnih bogatstava, plaćamo, ne zbog ekonomskog prosperiteta društva već zbog nezajažljivosti pojedinaca. Dobri zakoni, koje u ovoj oblasti već imamo, ne primenjuju se, a predsednik Srbije ima i mogućnost i obavezu da insistira i obezbedi striktno poštovanje zakona. Cena uništavanja životne sredine već je plaćena kroz ugroženo zdravlje ljudi, što nas je stavilo na neslavno prvo mesto u Evropi i treće mesto u svetu po stopi smrtnosti zbog malignih bolesti. I sve druge oblasti javnog, narodnog zdravlja su ugrožene. Naša zemlja platila je ogromnu cenu lošeg upravljanja pandemijom kroz višak smrtnosti od preko 50.000 u odnosnu na prethodne statistike. Na kraju, ali ne najmanje važno, gubitak ljudskog dostojanstva radnika, ne samo u privatnom sektoru već i u javnim službama, problem je s kojim se moramo odmah uhvatiti ukoštac.

Obećali ste da ćete uvesti aktivizam u politiku. Šta to znači i od čega ćete najpre početi?

Građanski aktivizam već je u prethodnom periodu osvojio neke male, ali veoma važne pobede. Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz „Krušika” i simbol građanske hrabrosti, pušten je iz pritvora, a Jutka iz Brusa je u zatvor poslat. Zakon o eksproprijaciji je povučen, a Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je izmenjen na korist građana. Ali, žene su manje plaćene od muškaraca, a rade iste poslove, Milivojevići, porodica poginulog radnika iz Lučana, nisu dobili pravno zadovoljenje, „Rio Tinto” je i dalje u Srbiji. Narodne inicijative koje se danas prikupljaju ne smeju da ostanu bez jasnog odgovora i podrške iz sistemskih institucija, kao što državna uprava na svim nivoima ne sme da bude gluva na zahteve i potrebe građana. Zato moram i moramo da uđemo u institucije sistema.

Zašto, po vašem mišljenju, nije došlo do ukrupnjavanja opozicione scene i isticanja zajedničkog predsedničkog kandidata i izborne liste?

Skupština slobodne Srbije, organizacija u čijem sam osnivanju učestvovala i kojoj pripadam, pokušavala je od svog osnivanja pre nepune dve godine da iz perspektive građanskog udruženja, najpre svojom principijelnom i nadideološkom podrškom, osnaži političke stranke koje su u prethodnom periodu praktično jednostranačkog parlamenta bile teško oštećene. U tome nismo bili potpuno neuspešni, ali smo, nažalost, bili manje uspešni u našoj iskrenoj ideji da se obezbedi jedna opoziciona izborna lista koja bi uključila i stranke i građanske grupe. Međutim, ja mislim da u ovom trenutku povećana raznolikost političke ponude sa ove opozicione strane može da motiviše veći broj građana da 3. aprila izađu na glasanje i time obezbede smenu dosadašnje vlasti u Srbiji. Upravo u tome vidim i doprinos zeleno-leve koalicije „Moramo” takvom povoljnom ishodu, ali i uporednu prednost ove građanske koalicije da drugačijim ideološkim pristupom ostvari i pojedinačno i zajedno s drugima najbolji rezultat.

U vezi s poslednjim događajima u Evropi i svetu, deluje da su zelena agenda i ekološke teme bar privremeno potisnute u drugi plan. Da li to vama ne ide naruku u ovoj kampanji?

Iz perspektive bilo koje političke i ideološke agende, pa i zelene, licemerno bi bilo žaliti se što rat u Ukrajini i sve stradanje i patnje ljudi ne idu naruku akterima izborne kampanje. Ali, još je licemernije, kao što to čini odlazeći predsednik, da se ova kriza zloupotrebljava za nametanje osećaja straha i panike kod naroda, kako bi se taj narod ujedinio oko jednog barjaka i jednog aktuelnog vođe. Međutim, kao što ni, zbog ekonomske koristi, koja jeste važna, ne možemo da zanemarimo brigu za vazduh, vodu i zemlju, ni rat na teritoriji Evrope, koji nas ipak ne ugrožava neposredno, već ekonomski, ne sme da ovu izuzetno važnu temu ukloni iz centra naše pažnje. Sigurna sam da će građani ovoga puta glasati i glavom i plućima.

Neki predsednički kandidati ustežu se od izražavanja jasnih stavova prema najvažnijim državnim i nacionalnim temama. Imate li vi jasne odgovore za KiM, RS, članstvo u EU i NATO-u?

Najkraći put u Evropsku uniju, zajednicu zemalja kojima i teritorijalno, a ja se nadam i vrednosno, pripadamo jeste naša najvažnija i najistaknutija proklamacija iz ove kampanje i stav svih članova građanske koalicije „Moramo”. To jeste put za koji smo se već kao država i društvo opredelili pre dvadeset godina. O svom ličnom stavu u vezi s udruživanjima naše zemlje u vojne saveze više puta sam govorila, a ono što se pogrešno tumači kao uzdržavanje od jasnog izražavanja, posledica je toga što smatram da predsednik Srbije ne sme svoj lični stav da nameće građanima. Građanima Srbije je Ustav dao suverenost u odlučivanju o ustrojstvu i načinu organizovanja naše društvene zajednice. Ustavni patriotizam, za koji se od početka jasno zalažem, podrazumeva da se građani, kao nosioci suverenosti, referendumski i bez autoritativnog pritiska predsednika, neposredno izjasne o ovim pitanjima. Odluci o ovim važnim državnim i nacionalnim pitanjima mora da prethodi društveni dijalog, a dužnost predsednika je da takav dijalog inicira, organizuje, podrži i na kraju obezbedi realizaciju tako postignutog društvenog dogovora.