U biznis na štiklama

Novi Sad – Danas neke savremene Novosatkinje, kako su se u prošlosti nazivale novosadske žene, imaju ovde svoje male „biznise na štiklama” i udružene zajedno plove preduzetničkim vodama. Još s kraja 19. veka, žene su bile dobro organizovane u Novom Sadu, gde je 1880. godine osnovana Dobrotvorna zadruga „Srpkinja Novosatkinja”.

U to vreme, članice zadruge su pomagale siromašne porodice, pokrenule prvo srpsko zabavište i obrazovanje „zabavilja”, podstakle na udruživanje i druge Srpkinje u okruženju... Osnovale su časopis „Ženski svet” koji je podučavao o zdravlju, deci, bašti, domaćinstvu, udruživanju. Nije bio jedini takav, jer je 1911. pokrenut i list „Žena” koji je osam godina uređivala Milica Tomić, Miletićeva ćerka, i koji je podsticao žensku emancipaciju i stvaralaštvo.

Skoro vek i po kasnije, pomaci u položaju žena su „mali, mada značajni, ali po nečemu se taj položaj ne razlikuje mnogo od onog ranije”, smatra Sofija Bajić, predsednica novosadskog udruženja „Biznis na štiklama”, koje se bavi pomoći ženama da se ostvare u preduzetništvu, ili da svoje poslovanje podignu na viši nivo.

„Žena još uglavnom nije vlasnica nekretnine i mnoge ne mogu da dođu do kredita koji bi im pomogao oko preduzetništva. Sve je to još na našoj braći, muževima, očevima. Ali žene su uvek dovitljive, uvek se snađu”, kaže za „Politiku” Sofija Bajić.

Po njenim rečima, mnoge od članica udruženja su korisnice javnih budžeta za samozapošljavanje i podršku ženskom preduzetništvu, a oko prijava na ove konkurse dobile su pomoć udruženja. Jedanput mesečno, petkom, članice udruženja „štiklaju” uz kafu.

„Organizujemo da se u klubu neke od naših članica predstave publici, da nađu klijenta ili saradnika, a posle uz kafu i druženje u opuštenijoj atmosferi mogu da nastave razgovor”, objašnjava ona.

Prošlog petka se „štiklalo” o tome šta preduzetnice čeka na pravnom terenu, kada je reč o obradi kredita, o medijaciji ili vansudskom rešavanju spora, pa i o škakljivoj temi razvoda iz pravnog ugla, sa čime ih je upoznala medijator i advokatica Maja Laušević.

„Čini se da ljudi ne znaju dovoljno za medijaciju. Ona je moguća, a ne i obavezna u srpskom zakonodavstvu, ali bi mogla umnogome da rastereti sudove”, kaže za „Politiku” ova Novosađanka.

Pod hodom na „biznis štiklama”, preduzetnice podrazumevaju i uštedu vremena potrebnog za odlazak u dom zdravlja. Šta je telemedicina, predstavila je na „štiklanju” Snežana Klaus.

Prošle godine je iz budžeta Novog Sada, po konkursu, podeljena 101 subvencija za samozapošljavanje, a među njima 47 za žene. Uglavnom su to iznosi po 300.000 dinara. Godinu ranije, u sličnom odnosu „snaga”, podeljeno je po 200.000 dinara, podaci su sa sajta Uprave za privredu.

„Koliko god se čini da su bespovratna sredstva za samozapošljavanje mala, nezaposlenim ženama to mnogo znači. Mogu, recimo, da pokriju neke poreze i doprinose. Pomažemo im i da apliciraju za bespovratna sredstva za nabavku mašina ili lap-topa”, navodi predsednica novosadskog udruženja.

Na drugoj vrsti gradskog konkursa, za podršku ženskom inovacionom preduzetništvu, u 2021. podeljeno je šest miliona dinara za mašine, opremu i standarde u poslovanju 23 preduzetnice, mikro i mala preduzeća u kojima je žensko vlasništvo bar 51 odsto. Godinu pre toga, takođe šest miliona dinara dobilo je 24 takva subjekta.

Trenutno je u toku javni poziv AP Vojvodine, Sekretarijata za privredu i turizam, za subvencije ženskom preduzetništvu, a na raspolaganju je 7,5 miliona dinara za nabavku mašina i opreme.

Neke najbolje ideje ženskog preduzetništva nagrađene su krajem prošle godine na donatorskoj večeri „Biznisa na štiklama”, kada su dve preduzetnice, prema rečima Sofije Bajić, podelile nagradu od 5.000 evra. Ona navodi da jedna od njih, Nikolina Kosovac iz Novog Sada, otvara „Naj Šnajderaj”, dok je inovacija druge, Stefane Miladinović iz Beograda, garderoba za vožnju električnog bicikla ili trotineta.