U fokusu su nam problemi malog čoveka

Cilj koji žele da ostvare ulaskom u parlament jeste promena Zakona o nestalim bebama, koji ne dovodi do željenih rezultata, kaže Ana Pejić, nosilac izborne liste Grupe građana „Otete bebe – Ana Pejić” za parlamentarne izbore. Odgovarajući na pitanje „Politike” za koje još ciljeve će se boriti parlamentu, Pejićeva ističe da su to otvaranje arhiva i omogućavanje roditeljima da pristupe svim tajnama o tome gde su završila njihova deca, odnosno policiji, službama, bolnicama i arhivama ministarstava, s naglaskom na Ministarstvo spoljnih poslova. Ona podvlači da nisu uzeli finansijska sredstva za kampanju i da neće imati kontrolore na izborima. Predstavnici ove liste boriće se i za to da se podigne spomenik u znak sećanja na otete i umrle bebe, kao i muzej u kome će se čuvati sve ono što su sakupili tokom svoje dugogodišnje borbe.

Dokle se stiglo u slučaju „bebi-afere”?

Nije se pomerilo s mesta. Sve do sada je bilo zabavljanje. Zabavljali smo tužilaštvo, nas, vas, televizijske gledaoce. Sve je tako namešteno da se i nije moglo pomeriti s mesta, odnosno pravila igre su tako postavljena. Bolnice su sklonile dokumenta, kod policije je sve nepristupačno, službe kažu da nemaju ništa. Ono što smo mi prikupili i otkrili tokom svih ovih godina smatra se aljkavom dokumentacijom i štamparskim greškama. Znači, rodila sam ćerku, umro mi je sin i to se zove štamparska greška ili greška službenika. Ne veruje se našim dokumentima, ne veruje se nama, tužilaštvo sve odbacuje kao zastarelo. Istrage nema ni za jedan slučaj. Od kada postoji „bebi-afera”, nije pokrenuta istraga.

Govorili ste da ćete u fokus staviti malog čoveka. Šta podrazumevate pod tim?

Mi smo na ovom frontu koji smo formirali za ulazak u parlament bez pomoći i bez političkog znanja, pošto smo to radili s narodom i samoinicijativno. Prilazile su nam male grupe ljudi koji takođe imaju problem, nadajući se da će jednog dana moći da ga reše. Među njima su roditelji dece sa smetnjama u razvoju, ljudi sa oštećenim sluhom, udruženja osoba s invaliditetom i tako dalje. Kad kažemo da ćemo u fokus staviti malog čoveka, to znači da postoji nešto što se zove logika i nešto što se zove zakon i država. Zakon i država moraju da prate logiku i muke malog čoveka, da prema njemu budu napravljene, a ne da se on sputava u ostvarivanju svojih prava. Ne planiramo i ne želimo da preuzmemo vlast u ovoj zemlji, predložili smo 27 kandidata, ne 250. Mi smo manja grupa ljudi koja je nužno ušla u politiku, ne da bismo menjali svet, već da bismo rešavali svoje probleme. Nažalost, posle toliko godina, nijedna politička opcija nije imala ni sluha, ni znanja, ni volje da to uradi. Ovo ne znači da ne možemo da se uključimo u bilo koju diskusiju, učestvovaćemo u radu parlamenta, daćemo pun doprinos borbi protiv korupcije, kriminala i svih vidova nasilja. Socijalna politika je ono što nas muči i mislim da tu ima najviše nepravde.