Nova stabla, nova radna mesta

U drvnoj industriji Srbije zaposleno je 36.000 radnika. Poslovima s drvetom se bavi 1.500 firmi i 3.000 radnji. Naša zemlja je do pre nekoliko godina imala suficit od izvoza drveta i drvnih prerađevina.

Na osnovu planova o ubrzanom pošumljavanju Srbije realno je očekivati da ova grana privrede doživi ekspanziju. Pri tome treba imati na umu dug periodrasta drveta od njegove sadnje do njegove seče: za topolu je potrebno od 15 do 20 godina, dok za četinare i tvrdo drvo to je period od 30 do 50 godina.

– U Srbiji se pod šumama nalazi 2,7 miliona hektara zemljišta, a to je oko 30 odsto teritorije. Strateški cilj Vlade Srbije je da se u narednih desetak godina pošumljenost poveća na 45 odsto. Šumovitost Srbije je ispod evropskog proseka koji iznosi 31 odsto.Da bi se sprečili procesi degradacije zemljišta u Srbiji, planirano je da do 2010. godine bude pošumljeno novih 50.000 hektara – kaže Branislav Gulan, saradnik u Privrednoj komori Srbije.

Prema njegovim rečima na terenima sa većim nagibom zemljišta ono treba da bude zatravljeno na novih 80.000 hektara. Kada je reč o pošumljenosti teritorija ona u Vojvodini iznosi svega 6,8 odsto, a u centralnoj Srbiji 32,8 odsto. Najčešće vrste koje se sade su hrast, bagrem, platan i lipa, ali i divlje voćne vrste.

Cilj je da u Srbiji narednih godina bude zasađeno novih milion stabala, a biće pošumljeni delovi između industrijskih zona i naselja, vetro-zaštitni pojasevi, zone duž puteva, napuštene i rekultivisane deponije, kao i kopovi. Cilj je da se pošumljavanje Srbije obavi kroz akcije gorana, a nove šume će obezbediti zaštitu prirode i sirovinu za drvoprerađivačku industriju, što znači omogućiti zapošljavanje više hiljada novih radnika. To omogućava i Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća iz 2004. godine, koji je među prvim donet u skladu sa evropskim direktivama.

–Šume se danas prostiru na oko četiri milijarde hektara u celom svetu, što čini nešto preko 30 odsto ukupne kopnene površine zemljine kugle. Drvna zapremina je 434 milijarde kubnih metara ili samo 108 kubnih metara po hektaru u proseku, što je na ivici devastacije – navodi Gulan. Važno je istaći i izuzetnu neravnomernost rasporeda šumskih površina, čemu u prilog svedoči i činjenica da se u samo pet zemalja u svetu (Rusija, Brazil, Kanada, SAD i Kina) nalazi preko 50 odsto ukupne svetske šumske površine.

–Uvek treba imati u vidu da je zemljište prirodni resurs koji smo pozajmili od budućih generacija. U Srbiji se pod šumom nalazi 2,7 miliona hektara, što je 30 odsto sa prosečnom zapreminom od 145 kubnih metara po hektaru ili 400 miliona kubnih metara ukupne drvne mase. Odnos privatnih i državnih šuma je 50:50 odsto. U poslednjoj deceniji u Srbiji je pošumljeno 260.000 novih hektara. Kao da smo shvatili značaj šuma pa je Vlada Srbije iz NIP-a lane izdvojila sredstva i finansirala pošumljavanje dodatnih 2.230 hektara sa oko 5,5 miliona sadnica. Izgrađen je i opremljen savremeni centar za šumsko seme u Požegi koji može da prihvati i doradi celokupnu količinu četinara koji se proizvede u godini punog uroda u Srbiji. Zato treba primeniti u praksi krilaticu gde god nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi – kaže Gulan.

N.N.S.

---------------------------------------------------

Globalni problemi

Planetu zemlju čini 60 odsto vode i 40 odsto zemljišta. Broj stanovnika je u stalnom porastu: sa pet milijardi 1985. godine stiglo se do 8,4 milijardi 2005. godine, a 2050. godine očekuje se oko 11 milijardi stanovnika.

Gulan ističe da je ukupan zemljišna površina planete je 13 milijardi hektara ili dva hektara po stanovniku. Ukoliko se nastavi ovakav trend rasta stanovništva do 2050. godine ukupno zemljište u svetu će se smanjiti sa dva na 1,2 hektara, odnosno na 0,13 hektara obradivog zemljišta po stanovniku. Posebno zabrinjava pad obradivih površina u Srbiji što nije dobro,

Posmatrano na globalnom nivou, najmanje obradivog zemljišta po stanovniku ima Japan, svega 0,03 hektara, zatim Kina –0,08, Holandija –0,06, Bugarska – 0,45, Francuska –0,33, Brazil – 0,36, Zajednica nezavisnih država –0,79, SAD –0,75, Australija – 2,80 hektara po stanovniku.