Martovski rat svetova

Sada se vidi koliko smo bili nepravedni prema lepoticama sa izbora za mis. Kao duge noge, kratka pamet. A one su redom insistirale na onom „mir u svetu”, što smo mi podrugljivo imitirali i omalovažavali. A sada svi, kao mantru, ponavljamo da želimo samo mir. Mir i mir, jer  bombe padaju sve bliže.

Čak su nas i te bombe  zavadile, pa smo se podelili na istočnu i zapadnu navijačku tribinu. Malo nam je bilo za i protiv Vučića, sada smo u situaciji za i protiv Putina. Mediji su se podelili po principu Jalte – Istok – Zapad. Neke televizije sa nacionalnom frekvencijom okupljaju rusofile, mahom bivše političare i generale, koje fascinira čvrsta ruka, a druge, sa nenacionalnom frekvencijom, insistiraju na demokratiji, nečemu što se na Zapadu izgubilo, a na Istoku se nikada i nije primilo. Malo ko misli na Ukrajinu i saoseća sa tim narodom, koji bi najradije kriknuo: Alo, NATO, nemojte više da nas branite, izgibosmo!

A u stvari, ovo je rat  svetova, u kojem smo mi, kao nebeski narod, iznad svega. A opet duboko u njemu. Čak i ekonomski. Možda  ponajviše ekonomski. Dok Evropa gladuje,  šef državne samoposluge trijumfalno pokazuje pune rafove, dok su frižideri puni njega. A on, pun sebe, objašnjava kako nam je zemlja, u vreme onih lopova, bila kao sada Ukrajina, kojoj  će, takođe, Putin doneti procvat i rast BDP-a ili tako nečeg. Po njemu, mi smo jedno nahranjeno, obučeno, obuveno i ušuškano pleme, jedino slobodno u Evropi. Kao ono Gali iz stripa. Znači Palma je Obeliks, Dačić Asteriks, a Vučić vrač Panoramiks, s tim što je sada Cezar u vašingtonskom senatu. Nema Bruta, ali je u svom senilitetu brutalan.

Jedan drugi rat, takođe žestok, vodi se u našoj zemlji, zvani predizborna operacija. Protivnici ne biraju reči, sve pršti od uvreda. Za koji dan će, ipak, nastupiti izborna tišina, muzika za uši unezverenih građana. A posle toga, jedna od dve strane će potpisati predaju, bez odlaska u Kumanovo.

A onda nastupa dan mrmota. Sve se menja da bi ostalo isto. Tako je već tri decenije naše demokratije. Koja, čini se, nije sasvim naša.