Oživeli skupovi filatelista

Ljiljana Miljković svoj radni vek provela je u pošti s pismima i markama. Tako je počela i da ih sakuplja, slaže u albume i izlaže. Redovno dolazi na skupove najpoznatijih srpskih filatelista koji su se godinama održavali na beogradskoj Slaviji, a od pre šest meseci u prizemlju hotela „Nobel” u Višegradskoj ulici. Zatekli smo je među petnaestak kolega za jednim od stolova s hiljadama poštanskih marki na kojima su prikazani motivi ptica, leptira, istorijskih događaja, kao što je bila Prva konferencija nesvrstanih u Beogradu 1961. godine. Ima tu i naređanih tabačića s ikonama svetaca, nošnjama naroda i narodnosti Jugoslavije, Titovih portreta, cveća, slika Dubrovnika, portreta Ljudevita Gaja, Vuka, Njegoša, Dositeja.

Sa svakim novim listom smenjuju se epohe, istorija, politika, biologija.

Kinezi i Japanci na našim izložbama

Ljiljana kaže da je puno naučila sakupljajući marke, upoznala je i najrazličitije vrste biljaka, ptica i drugih životinja, naučila čak i njihove latinske nazive, usput pokušavala da i mlade privoli filateliji, ali joj je ovaj zadatak, priznaje, slabije išao. Mladi su vezani za svoje ikonice i aplikacije na mobilnim telefonima, za društvene mreže, lajkuju i šeruju – slabo ih zanima sakupljanje šarenih papirića, koji su se u prošlosti lepili na koverte.

– Ne, ni mog sina to ne interesuje. A u komšiluku sam podelila deci više albuma da bi zavoleli filateliju, ali niko nije nastavio da sakuplja marke. Sada se interesovanje za ovaj hobi prenelo na Daleki istok. Pre dvadeset godina navraćali su na naše skupove turisti iz Evrope i diplomate iz Beograda, a poslednjih godina, dok nije počela pandemija korone, najčešći posetioci bili su Kinezi i Japanci koji su kupovali naše zbirke ili samo primerke.

Ljiljana Miljković je jedina žena koju smo zatekli na redovnom nedeljnom skupu u „Nobelu”. Njene kolege su generacija koja je na izmaku šeste decenije ili je ušla u sedmu. Prosek godina je oko šezdeset, a nekada je bio četrdesetak. No, iskusni filatelisti i kolekcionari se ne predaju. Razgovor među njima je živ, interesovanje je slaba reč, pre bi se moglo reći pasija, koja prema filateliji ne jenjava. Čak je i jača nego ranije, jer ih je period pandemije rastavio na više meseci. Kontakti su se održavali preko interneta, a sada su ponovo puni planova i već se spremaju za putovanja u druge gradove u Srbiji i u inostranstvo na međunarodne izložbe.

Njihove životne priče vrlo su slične, bar kada je reč o omiljenom hobiju kojim su počeli da se bave pre četrdeset i više godina. Dragiša Veljković bliži se stažu od pet decenija „drugovanja” s poštanskim markama. Do sada je sakupio oko dva miliona, koje je naslagao u oko petsto albuma.

– Velika je to priča za mene, puno mi znači. Ne znam ni koliko sam svega toga sakupio, ne mogu ni da izračunam, ali lepo je kada ponesem svoje albume i putujem na naše skupove od Novog Sada do Niša. Bar desetak puta tokom godine. Zbog korone bili smo vezani za kuće, ali nadam se da ću ove godine biti aktivan kao nekada – kaže Veljković koga najviše obraduje kad vidi roditelja s detetom da je posetio izložbu. Deci obavezno pokloni poneku marku, jer želi da ovaj hobi nastavi svoju bogatu tradiciju.

U svojoj zbirci ima dosta maraka koje na različite načine ilustruju naše podneblje, ali i kolekciju nemačkih maraka sve do njenog ujedinjenja. Cene variraju, ima i jeftinih od dvadesetak dinara, ali mogu da budu i mnogo, mnogo veće. Interesantno je da su marke s greškom skuplje i do deset puta, jer su ređe. A greška, kaže ovaj kolekcionar, može biti i jedva primetna, obično se radi o boji koja je bleđa ili tamnija u nekom detalju od uobičajene.

Kultura sakupljanja je i dalje razvijena i popularna u svetu, osim razglednica, taksenih i poštanskih marki, starih pisama, arhiviranih spisa, svedočanstava, što sve spada u domen filatelije, neko sakuplja umetničke slike, neko značke, ordenje.

I poštanske marke, po mišljenju filatelista, spadaju u umetnost, a teme kojima se bave više su nego zanimljive. To može biti i industrija, železnica, elektrifikacija, sport, vladari, politika, pa čak i kosmos. Od naših vladara na markama su predstavljeni svi, od kneza Mihaila do Josipa Broza Tita. U Engleskoj je pravilo da se na svakoj marki, u uglu, kao detalj, predstavi kraljica, običaji su različiti od zemlje do zemlje.

Značajna su i pisma koja s astronautima odlaze u vasionu i s njima se vraćaju na planetu Zemlju kao neuporedivo vredniji artefakti i završavaju u privatnim zbirkama i muzejima po astronomskim cenama.

Pažnju su nam privukli i albumi iskusnog kolekcionara Milana Jankovića koji u svojim zbirkama ima puno toga. Od pisama ispisanih krasnopisom iz sredine 19. veka do savremenih kolekcija kao što je ona iz 2017. godine s likovima glumaca od Dragana Gage Nikolića, Ružice Sokić do Bate Stojkovića, Bate Todorovića, Marije Crnobori ili serije posvećene Svetskom prvenstvu 2010. godine u Južnoj Africi.

Preživeće uprkos digitalnom dobu

Imala je pošta i iskušenja, pa je tako u vreme kuge svako pismo čišćeno i kađeno kako ne bi prenosilo bolest, tada se nije znalo da se ova pošast ne prenosi papirom. Karantin je bio smešten u Zemunu, na granici Srbije i Austrougarske. I u vreme početka korone neki su bili sumnjičavi prema papiru, ali su te sumnje brzo odagnane, ali je izolacija dugo trajala i komunikacija među filatelistima održavana je preko društvenih mreža.

Ipak, hoće li digitalne komunikacije ugroziti filateliju? Na prvi pogled deluje kao da hoće jer sada se umesto pisama poruke šalju vajberom, SMS-om, vocapom, fejsom. Međutim, naši sagovornici kažu da nije baš tako. Internet je povećao onlajn narudžbine, brza pošta ima puno posla, a svaka pošiljka mora imati i neki koverat, pa odgovor nije teško nazreti. Filatelija će menjati oblike, ali će sigurno i dalje nastaviti da traje i obogaćuje svoju istoriju. Još samo da se i mladi u međuvremenu pridruže.

Svetska izložba u Budimpešti

Na Svetskoj izložbi filatelista, koja će se održati od 31. marta do 3. aprila, učestvovaće i više naših vrhunskih izlagača sa šest vrednih zbirki. Jedan od njih je i Predrag Antić Cuki, poznati hroničar jagodinske i srpske baštine. Njegove kolekcije našle su se među najvrednijim zbirkama u Zlatnoj ediciji koju je izdala nemačka država. Reč je o zbirci filatelije Kneževine Srbije koja obuhvata period od turskog hatišerifa o samostalnosti pa do Kraljevine Srbije 1882. godine. U Budimpešti će biti predstavljena i zbirka Kraljevina Srbija kroz poštanske marke. Inače ove dve zbirke spadaju u vrh svetske filatelije i dobile su brojne nagrade na međunarodnim izložbama. S Antićem u Budimpeštu putuju i Aleksandar Krstić, Vlada Milić, Zoran Stepanović, Bogdan Petrović i drugi, tako da će naša reprezentacija na ovoj izložbi biti u svojoj najboljoj postavi. Savez filatelista Srbije može da se podiči brojnim svetskim nagradama i priznanjima u više zemalja sveta.

Srpske marke, cenjene i tražene

Nikola Ljubičić, predsednik filatelista Srbije iznosi i jedno zanimljivo zapažanje o srpskoj filateliji:

– Naše marke su vredne jer mi nemamo tradiciju da čuvamo predmete, stvari za uspomene, pa tako i u filateliji, nismo mnogo toga sačuvali, a ono što je ostalo samim tim dobija na vrednosti. Uz to, zbog malih tiraža, naše poštanske marke spadaju u svetsku retkost u filateliji.

Ljubičićevi omiljeni poštanski motivi vezani su za grad Užice.

Knez Milan za 70.000 evra

Najvrednije marke prodaju se na svetskim aukcijama. Rekorder na svetskoj berzi je ilustracija Britanske Gvajane koja je prodata za osam miliona evra, a najskuplja naša poštanska marka je portret kneza Milana koja se za 70.000 evra našla u italijanskoj zbirci. Pošto je ono najraritetnije već u zbirkama i poštanskim muzejima, nije mnogo toga ostalo skupocenog za berzu. Ali kolekcionari mogu da kupe akcije najvrednijih primeraka, pa tako i deonice pomenute marke s crtežom Britanske Gvajane i postanu njeni suvlasnici, kaže Nikola Ljubičić, koji se nalazi na čelu Saveza filatelista Srbije.

Počelo od kneza Mihaila

Malo istorije unosi u naš razgovor filatelista Milan Janković.

Srbija je prvu marku izdala davne 1866. godine i po tome smo kao država na 23. mestu na svetu. Srbija je i jedan od osnivača Svetskog poštanskog saveza 1874. godine, kaže Janković koji u svojoj zbirci ima i sačuvano privatno pismo iz 1852. godine i šest godina mlađe s vodenim žigom poslato iz Smedereva Okružnom sudu u Beogradu.