Venecuela između Vašingtona i Moskve

Kako se približiti Americi, a ne udaljiti se od Rusije, izazov je za Venecuelu, koja je zbog rata u Ukrajini i krize s energentima dobila priliku da popravi odnose s Vašingtonom.

SAD i Velika Britanija su zbog ruskog napada na Ukrajinu zabranile uvoz ruske nafte i u potrazi su za novim zalihama, zbog čega se u Karakasu nadaju da bi Bela kuća mogla da ukine embargo na venecuelansko crno zlato.

Čavistička vlada poslednjih mesec dana vodi intenzivnu diplomatiju i s Moskvom i s Vašingtonom. Već na početku invazije, predsednik Nikolas Maduro pozvao je šefa Kremlja Vladimira Putina da mu prenese da Rusija uživa „snažnu podršku” zvaničnog Karakasa. Maduro je u telefonskom razgovoru s Putinom okrivio SAD i NATO da su odgovorni za destabilizaciju istoka Evrope, prenela je agencija Efe. Ipak, Maduro je donekle stišao retoriku i pozvao na dijalog Kijeva i Moskve kad je nedavno primio američku delegaciju, s kojom je pregovarao o energentima. Nekoliko dana kasnije, njegova potpredsednica Delsi Rodrigez u Turskoj se sastala s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Vašington još od 1999. nije u Karakas poslao delegaciju na tako visokom nivou kao što je bio slučaj s delegacijom koju je primio Maduro. Administracija Donalda Trampa tvrdila je da čavisti krše građanska prava i da su lažirali predsedničke izbore, pa je 2019. uvela embargo na naftu iz te južnoameričke države. Bio je to snažan potres za venecuelansku ekonomiju, koja se zasniva na izvozu crnog zlata, pa Karakas pokušava da se s Amerikancima dogovori o ukidanju ili ublažavanju embarga. I vladi Džozefa Bajdena značilo bi da dođe do novih izvora energenata i da smanji cenu goriva pred jesenje izbore za Kongres.

Od dolaska nekadašnjeg predsednika Uga Čaveza na vlast, Karakas je gradio bliske odnose s Rusijom, koji su se poboljšavali kako su se pogoršavali odnosi s Amerikom. Poslednjih godina Venecuela je u teškoj ekonomskoj krizi i u velikoj meri oslanjala se na ruske zajmove, što se na Zapadu tumačilo kao da je Putin Maduru bacio „pojas za spasavanje”. Prema tvrdnjama zapadnih medija, ruske kompanije su pomagale Venecueli da zaobiđe američki embargo i dostavi naftu kupcima širom sveta. Kako je Rusija sad i sama na meti brojnih sankcija i u izazovnoj situaciji, Venecuela pokušava da popravi odnose s Amerikom.

Da bi odobrovoljio SAD, Maduro je posle sastanka s delegacijom iz Vašingtona pustio iz zatvora dvoje američkih državljana za koje je Bela kuća smatrala da su uhapšeni bez osnova. Naslednik Uga Čaveza pristao je i da u Meksiku nastavi pregovore s venecuelanskom opozicijom. Iz Vašingtona objašnjavaju da Amerika ne povlači podršku venecuelanskom opozicionaru Huanu Gvaidou, dok venecuelanski ministar spoljnih poslova Feliks Plasensija poručuje da je za poboljšanje odnosa neophodno da SAD „kao jedinog legitimnog venecuelanskog predsednika priznaju Madura”.

Rat u Ukrajini pružio je čavistima priliku da ponovo slobodno prodaju naftu, ali ih je suočio i s novim nedaćama. Za Karakas je problem kako da dođe do novca koji čuva u ruskim bankama, jer su mnoge od njih dospele na crne liste na Zapadu. Ipak, Rusija ostaje Madurov najvažniji partner.

Rusija i Venecuela sarađuju i na polju odbrane, pa su ruski vojnici trenirali venecuelanske kolege obučavajući ih, na primer, za upravljanje dronovima i protivraketnim sistemima. Iako Rusija nema vojnu bazu u Venecueli, i ovakva vojna saradnja izaziva nervozu u Vašingtonu. Kako za španski list „Pais” ocenjuje analitičar Džonatan Benavides, Amerikanci strepe da se Rusija približava američkom „dvorištu” isto onako kako su se Amerikanci uvukli u prostor oko Rusije.

„Cilj alijanse (između Rusije i Venecuele) je da uznemiri SAD”, smatra Benavides.

Zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov u januaru je izjavio da ne može „ni da potvrdi ni da isključi mogućnost” da bi Moskva mogla da pošalje vojne snage u Venecuelu i na Kubu. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan kazao je da ne može da komentariše takve izjave, ali i da bi Amerika „odlučno odgovorila ako bi Rusija krenula u tom smeru”.