Pravi igrač je zakon

Ovih dana videli smo u novinama naslove u stilu: Selektor Pešić ide da moli Jokića da nastupa za reprezentaciju kao što je molio Divca i Stojakovića. Tako mogu da razmišljaju i pišu oni koji ne razumeju vrhunski sport – košarku. Svetislav Pešić je svojevremeno bio izuzetno pametan igrač. Nije bio istetoviran i nabildovan sa zlatnom kajlom oko vrata, ali je razumevao košarku, prepoznavao odbranu koju igra protivnik, delio upotrebljive lopte saigračima, kada je bilo potrebno postizao koševe. Zajedno sa Delibašićem vodio je sarajevsku Bosnu do svih trofeja koje su osvojili. Pešić je i tada znao kako da se ophodi sa velikim imenima iz svoga tima, reprezentativcima Delibašićem, Varajićem, Đogićem i Radovanovićem. Shvatao je da pobede i titule donose izuzetni košarkaši – „genijalci”. Kasnije kao trener je uz košarkaško znanje ispoljio veliku socijalnu inteligenciju i smisao za diplomatiju  što  je  neophodno da bi trener opstao između čekića i nakovnja  (između igrača i uprave). Kada je postao selektor Jugoslavije  odmah je otišao u Ameriku i zamolio Divca i Stojakovića da se vrate u reprezentaciju. Sa reprezentacijom je osvojio evropsko i svetsko prvenstvo.

U sadašnjoj situaciji, kada je  selektor Srbije, verujemo da će Svetislav Pešić ubediti pet genijalnih košarkaša: Jokića, Teodosića, Bogdanovića, Bjelicu i Pokuševskog da ostave igračke sujete po strani i da igraju zajedno za reprezentaciju. Normalno da je u tom „ubeđivanju” neophodna i pomoć državnog vrha Srbija. Ako to uspe  Srbija će biti ponovo prvak sveta i olimpijski pobednik. Samo još da se pojave dva nova genijalna klinca koji bi u skoroj budućnosti zamenili Teodosića (34 godine) i Bjelicu (33 godine).

Genijalni igrači donose titule, a ne taktika, treneri i kondicija. Ključni igrač u košarci je (205 do 215 cm visok)  krilni centar – unutrašnji plej koji razume igru, asistira saigračima, igra licem i leđima prema košu i konačno može i da poentira šutom ili iz prodora. Takvi genijalci su obeležili svetska košarkaška prvenstva i olimpijske igre. Setimo se: Arvidasa Sabonisa – Litvanija, Paua Gasola – Španija, Luisa Skolu – Argentina. Uspesi  reprezentacije Jugoslavije i kasnije Srbije vezani su za tri genijalna krilna centra:  Krešimira Ćosića, Vladu Divca i Nikolu Jokića. Ne zaboravimo i najboljeg evropskog košarkaša koji nije igrao u NBA ligi. Naravno, reč  je o Dejanu Bodirogi visokom 205 cm koji je u zavisnosti od situacije na terenu igrao na svim pozicijama u timu od „pleja” do „centra”. Na sreću sastavljanje reprezentacije nije  izbor za pesmu Evrovizije gde glasovi publike odlučuju pobednika. Zato treba prepustiti Svetislavu Pešiću da radi svoj posao.

Jedan od najvećih američkih trenera Greg Popović je vodio američku reprezentaciju na svetskom prvenstvu u Kini 2019. godine i na Olimpijadi 2020. u Japanu. Na prvenstvu sveta Amerikanci su bili sedmi a na olimpijadi prvi. Zašto? Na olimpijskim igrama, za razliku od prvenstva sveta u američkom timu je nastupio fenomenalni krilni centar Kevin Durant (208 cm visok). Greg Popović je sa timom San Antonio Spars osvojio pet  puta NBA titulu i znao je koliki je u tome  doprinos Timotija Dankana. Greg Popović je znao da kaže svojoj ženi: „Pre nego što počneš na uspesima da zahvaljuješ celoj klupskoj organizaciji seti se da je sve počelo i sve se dešava zahvaljujući Timu Dankanu. Kada bude prestao da igra biću deset koraka iza, zato što nisam glup.” Juna meseca 2003. godine  Greg Popović je održao predavanje u Beogradu. Objašnjavao je napad svoga tima. Predavanje je započeo rečenicom: „Napad San Antonio Sparsa ima samo dve reči – Timoti Dankan. Od kada je Dankan prestao da igra San Antonio Spars nije osvojio nijednu NBA titulu.

Nekadašnji košarkaš beogradskog Radničkog i reprezentativac Jugoslavije