Snalažljivost Andreja Makina

Čitaoci „Politike” imali su priliku da pročitaju veoma zanimljiv članak – razgovor s piscem Andrejem Makinom pod naslovom „Francuska bi trebalo da se vrati savezu s Rusijom i Srbijom”, autora Velimira Mladenovića, objavljen u Kulturnom dodatku 26. februara. Kako je reč o jednom od vodećih francuskih, i ne samo njihovih, prozaista, zanimljivo je dodati još nekoliko interesantnih podataka iz bogate biografije ovog pisca, člana Francuske akademije.

Rođen u Rusiji 1957, Andrej Makin je u svojoj 28. godini doktorirao filologiju na Moskovskom univerzitetu, da bi desetak godina kasnije odbranio i drugu disertaciju (Poetika nostalgije u prozi Ivana Bakunjina), ovog puta u Parizu, gde se u međuvremenu nastanio i gde i danas živi.

Beogradska publika imala je priliku da bolje upozna Makina prilikom njegovog gostovanja u Beogradu za vreme jednog od sajmova knjiga. Za taj sajam je izdavačka kuća Petra Živadinovića „Paideia” priredila i izdala deset Makinovih romana, među kojima i više puta nagrađivano „Francusko zaveštanje”. Izdavač je organizovao i veoma uspešnu promociju ovih knjiga na sajmu, kada su posetioci mogli dugo da razgovaraju s autorom. A na Kolarčevom narodnom univerzitetu Makin je pred brojnom publikom održao sjajno predavanje posle kojeg je takođe razgovarao s čitaocima.

Među brojnim nagradama čiji je Makin dobitnik su i sledeće: Gonkurova nagrada, Gonkurova nagrada gimnazijalaca i nagrada Mediči (za „Francusko zaveštanje”), Velika nagrada televizijske kompanije RTL i žurnala „Lira” (Muzika jednog života), priznanje „Princ od Monaka” (2005, za celokupno delo), nagrada „Kazanova” (Voljena žena), Svetska nagrada „Čino del Duka” (za celokupno stvaralaštvo), nagrada Romansijera (2021, Prijatelj Jermenin)...

Zanimljivo je da su francuski izdavači listom odbijali Makinove prve romane na izvanrednom francuskom jeziku (među njima i „Dok Amur teče”, roman koji je čista sublimirana lirika). Shvativši da izdavači sumnjaju u njegovo znanje francuskog jer je emigrant iz Rusije, Makin je svoja dela prevodio na ruski, pa ih onda predavao izdavačima kao „prevod sa ruskog”.

Napomenimo još i to da je Andrej Makin objavljivao i pod pseudonimom Gabrijel Osmond.

Miroslava Knežević,
profesor francuskog jezika i književnosti i prevodilac