Scenski život iza kulisa

Posao garderobera podrazumeva oblačenje, presvlačenje umetnika, održavanje kostima, popravke, prepravke, brze kostimske promene iza scene, kaže Grozdana Stanojević, glavna garderoberka Ateljea 212 Grozdana Stanojević: Beli konac menja sve boje za prvu pomoć

Krijem se iza glumaca, kaže nenametljiva Grozdana Stanojević, glavna garderoberka Ateljea 212, koja već 36 sezona iza kulisa ove teatarske kuće iz večeri u veče prati scenska dešavanja. Otuda i ne čudi što zna gotovo sve replike „Korešpodencije” napamet s obzirom na to da je ispratila svih 298 predstava, ali i „Kneginje iz Foli Beržera”, „Ljubavnog pisma”…

– Posao garderobera podrazumeva oblačenje, presvlačenje umetnika, održavanje kostima, popravke, prepravke, brze kostimske promene iza scene. Glumci se u garderobi presvuku, obuku svoje kostime. Da ne bi trčali i gubili vreme, mi smo tu da im pomognemo, kako bi se oni usredsredili na tekst. Pomažemo im oko presvlačenja. Sve to jeste stresno, ali ako voliš svoj posao ništa nije teško – priča za „Politiku” Grozdana Stanojević uz komentar:

– Golemo pozorišno iskustvo je iza mene. Više nemam tremu, pa tako i glumce bodrim. Kažem im kada uđu u garderobu: „Ostavi tremu kod mene pa idi na scenu”. Ranije sam se tresla, ali tek kada završimo promene, jer dok radiš nemaš vremena da razmišljaš. Svedok sam znoja koji glumci prospu od probnih sala, preko premijera, redovnih predstava, gostovanja. Zato znam i da prokomentarišem da nije važno ako neko od njih pogrešno izgovori reč ili rečenicu, jer publika to neće primetiti.

Iz godine u godinu, fundus Ateljea 212, za koji je takođe odgovorna Grozdana Stanojević, bogatio se novim kostimima. Svi oni su prošli kroz ruke naše sagovornice, jer trebalo ih je poneti na hemijsko čišćenje, pregledati, razvrstati, spakovati.

– Malo je prostora za njihovo skladištenje, budući da ih u fundusu Ateljea 212 ima više od 1.000. Među njima najstariji kostim je Mire Banjac iz „Korešpodencije”, u znak poštovanja poklonjen joj je. Tu su i kostimi iz kultnih predstava „Kralj Ibi”, „Sveti Georgije ubiva aždahu”, „Marija se bori s anđelima”, „Marija Stjuart”…

 Grozdana Stanojević često se seti saradnje sa Danilom Batom Stojkoviće. Seća se, kaže, njegovog poslednjeg susreta sa publikom na matičnoj sceni Ateljea 212. Igrao je svoju „Korešpodenciju”.

– Bukvalno sam ga podigla iz stolice da izađe na scenu kako bi mogao da odigra predstavu. Lekari su bili iza scene i pratili situaciju. Bata Stojković je bio i ostao legenda. Uvek kada je trebalo da kaže repliku „Na tržištu je pušteno u Teodorovu subotu 1.870. godine…”, gledao je u inspicijenta da mu pokaže prstima, koje cifre da izgovori. Tu je i neponovljivi Zoran Radmilović. Za svakog svog „Radovana Trećeg” imao je drugu repliku. Lepo je bilo sarađivati sa Taškom Načićem, Petrom Kraljem, Đuzom Stojiljkovićem… Nisu bili ni zahtevni ni nervozni. Nervoza se pretvori u osmeh, izmasiraš ih, dodaš im čašu vode i predstava kreće – priseća se Grozdana Stanojević uz napomenu da je posebno volela kostime Božane Jovanović, Ljiljane Dragović, ali i Borisa Čakširana, Bojane Nikitović, Marine Medenice.

Voli, kaže, da radi sa Svetlanom Bojković, Goricom Popović, Darom Džokić, ma sa svim našim glumcima.

– Sećam se „muka” Dare Džokić, koje joj je reditelj Ljubomir Muci Draškić zadao u predstavi „Kneginja iz Foli Beržera”. Morala je da se skriva ispod velike kade, legne ispod nje i glavom je gura. Redovno mi je govorila kada bi dolazila na presvlačenje: „Goco, molim te, uđi ispod kade da vidiš kako je to.” Ja joj dižem kadu da izađe, a ona nema vazduha, gura kadu glavom i ne vidi kuda ide. Nisam joj ispunila želju da se makar na trenutak nađem na njenom mestu. Nisam imala vremena jer čim završim nju, već imam sledeće presvlačenje. Predstava je u međuvremenu skinuta sa repertoara.

Tanja Bošković, saznajemo, u „Ljubavnom pismu” ima 17 promena kostima, i tako se evo 24-25 godina toliko puta presvlači, koliko traje scenski život ove predstave. O tome kako joj polazi za rukom, naša sagovornica opušteno kaže: „Nije hitno presvlačenje, nisu sekunde u pitanju jer insistiramo da imamo 30 sekundi za promene kostima.”

Tako je Grozdana Stanojević jednom prilikom zamolila mlađu koleginicu da je zameni u garderobi.

– Desio se, baš tada, peh sa Predragom Tasovcem, garderoberka nije uspela u brzini da mu zakači samo dva drikera sa strane. I Tasa je stao sa tekstom. Išla sam posle da mu se izvinjavam – priča Grozdana Stanojević koju na ulici često zaustavljaju i pitaju da li je sestra Olge Odanović.

– Išli smo, jednom prilikom, na gostovanje sa predstavama „Porodične priče” i „Na čijoj strani” u Rijeku i Kopar. Petar Božović se u međuvremenu ugojio, pa nije mogao da obuče kostim. Sugerisala sam mu da sedi i da ne skida šinjel, jer nismo mogli da ga zakopčamo. Tako je bilo i u Novom Sadu sa predstavom „Strah i njegov sluga”. Tražili smo da nam u krojačnici prošire kostim za 40 centimetara. Pitali su me : „Goco, da li si dobro izmerila.” Odgovaram: „Jesam, bolje je da bude malo širi kostim, nego da ne može da ga zakopča.”

Nije retko da naša sagovornica radi i prepravke kostima na licu mesta u slučaju da se nešto pocepa. Ipak, kaže, velike popravke idu u krojačnicu.

– Konac i igla moraju uvek biti pri ruci. Beli konac menja sve boje za prvu pomoć. Sapun je tu da se pokrene rajsferšlus – otkriva detalje iz garderobe Grozdana Stanojević.