Bajden traži 900 miliona dolara za odbranu Guama

Tek što su Rusi ispalili za radare neuhvatljive hipersonične rakete „kindžal” na ciljeve u Ukrajini, Vašington je rešio da pojača odbranu pacifičkog ostrva 10.000 kilometara udaljenog od američke obale. I to od potencijalnih kineskih, ali i severnokorejskih projektila dugog dometa.

U trenutku kada Peking radi na bezbednosnom sporazumu sa Solomonovim Ostrvima, zbog čega su Australija i Novi Zeland ozbiljno zabrinuti, administracija Džozefa Bajdena traži od Kongresa skoro 900 miliona dolara za novu protivraketnu odbranu Guama.

U predstavljanju predloga budžeta američkog ministarstva odbrane Agencija za protivraketnu odbranu predvidela je 539 miliona dolara za postavljanje novih kopnenih radarskih sistema na ostrvu koje je po površini četvrtina havajskog Mauija.

„Odbrana Guama je odbrana naše domovine”, kaže kontraadmiral Bendžamin Nikolson, komandant Združenog regiona Marijanskih ostrva.

Koliko je za SAD važna ova prekomorska teritorija u zapadnom Pacifiku, potvrđuje izveštaj Ministarstva odbrane iz decembra 2021. u kojem se kaže da će na vojne projekte na Guamu u narednih pet godina biti utrošeno 11 milijardi dolara. Samo prošle godine Kongres je izdvojio više od 272.000 dolara za istraživanje, razvoj, testiranje i procenu raketne odbrane na Guamu.

Protivraketna odbrana je samo jedan aspekt budžeta američke Indopacifičke komande od 6,1 milijardu dolara. Tomas Karako, direktor projekta za odbranu od raketa u Centru za strateške i međunarodne studije, za havajski istraživački sajt „Sivil bit” kaže da je sada odlučujući trenutak za jačanje objekata protivraketne odbrane na ovoj američkoj prekomorskoj teritoriji u zapadnom Pacifiku.

„Guam ima centralno mesto u projekciji američke moći na Pacifiku. Mislim da u Ukrajini vidite cenu neuspeha ako nešto ne učinite na vreme”, smatra Karako, dodajući kako se očekuje da će novi odbrambeni sistemi Guam bolje braniti od projektila kao što su krstareće i hipersonične rakete.

Ovaj istraživač podseća da je nekoliko komandanata Indopacifičke komande izgradnju protivraketne odbrane na ostrvu označilo kao svoj prioritet.

Na Guamu živi 160.000 ljudi, a na četvrtini ostrva se nalaze američke baze. Deni Roj, viši saradnik u centru Istok–Zapad, specijalista za bezbednosna pitanja Azije i Pacifika, kaže da je Guam ključna američka vojna baza u Pacifiku: „Kao važno čvorište, tako mali prostor posebno je ranjiv na potencijalne kineske rakete.”

Kontraadmiral Bendžamin Nikolson, komandant Združenog regiona Marijanskih ostrva, kaže da je vojska već u procesu potrage za najboljim lokacijama na Guamu na kojima bi bili postavljeni radari i raketni presretači iako je ostrvo već zaštićeno američkim sistemima raketne odbrane THAAD.

Džon Hil, direktor Agencije za protivraketnu odbranu, početkom nedelje je rekao da je plan da se novi sistem protivvazdušne odbrane Guama završi do 2026. godine, ali da iako agencija čini sve što može da ispuni taj rok, on neće moći da odredi tačan datum dok se ne izaberu lokacije.

Prema najavama, američka vojska, koja je na ostrvu usidrila dve podmornice, s planom da do kraja stacionira još tri, merka nekoliko lokacija za protivraketne sisteme. Jedna je na severu Guama, gde se nalazi poligon za bojevo gađanje, a druga u blizini mesta na kojem treba da se gradi bolnica, što obespokojava lokalne žitelje.

Kristal Pako, portparolka guvernera Guama Lua Leona Gerera, poručuje da je guverner odbio da komentariše mogućnost postavljanja protivraketnih objekata u blizini buduće bolnice sve dok vojska ne objavi precizne planove.

Iako su lokalne zajednice na ovim ostrvima, inače atraktivnim turističkim destinacijama, navikli na američke vojne brodove, teško prihvataju pojačanu militarizaciju ovog pacifičkog regiona. Deni Roj iz centra Istok–Zapad kaže da se to nezadovoljstvo videlo kod stanovnika ostrva Rota u Marijanskom arhipelagu kada su vojni avioni počeli da lete veoma nisko iznad plaža.